Најпознатији Власи и њихов утицај данас – Cei mai cunoscuți Vlăcii și influența lor astăzi

Власи представљају једну од најзанимљивијих етничких заједница на просторима Балкана, познату по својој богатој култури, језику, обичајима и традицији. Иако често недовољно истражени и представљени у широј јавности, Власи су оставили дубок траг у различитим областима друштвеног, културног и уметничког живота. Многе познате личности влашког порекла допринеле су развоју науке, уметности, музике и политике, чиме су обогатиле не само влашку заједницу већ и читав регион. У овом тексту биће речи о неким од најпознатијих Влаха чија дела и наслеђе и данас имају велики значај.
У 15 насеља у Србији Власи чине већину, а та насеља се налазе у четири округа: Браничевском, Борском, Зајечарском и Поморавском. Према подацима са последњег пописа доступног на Википедији, у Србији живи нешто више од 21.000 Влаха, што је за око 14.000 мање у односу на резултате претходног пописа из 2011. године.
Статистика показује да највећи број Влаха живи у Бору, затим у Петровцу на Млави, Кучеву, Неготину, Боољевцу, Жагубици, Мајданпеку, Зајечару, а мење од хиљаду Влаха живи у Пожаревцу, Кладову, Великом Градишту, Ћуприји, Београду, Малом Црнићу, Деспотовцу, Жабарима, Јагодини и Свијалајинцу. Живот Влаха регистрован је и у другим општинама и градовима у Србији у броју мањем од стотину.
Иако Власи данас чине релативно малобројну заједницу у Србији, њихов допринос националној култури и историји далеко превазилази бројност народа. Током векова, из влашких средина потекли су бројни појединци који су се истакли у различитим областима – од уметности и музике, преко књижевности и науке, па све до јавног и политичког живота. Њихова дела и стваралаштво сведоче о богатству влашке баштине и о значају који ова заједница има у обликовању културног идентитета Србије. У наставку текста биће представљени неки од најпознатијих Влаха који су оставили трајан траг својим радом и стваралаштвом.

Изворинка Милошевић је по пореклу Влахиња. Рођена је као Фунтињора Фунта Лунга 19. јануара 1954. године у Кучеву, Источна Србија. Позната је као једна од најистакнутијих певачица влашке и српске народне музике, а многи је сматрају неокруњеном краљицом влашке песме. Њен рад дубоко је укорењен у очувању традиције и културе овог народа.

„Изворинка Милошевић је класик народне музике. Мислим да не постоји особа која за себе каже да воли народну музику а да не зна бар неколико песама Изворинке Милошевић. Годинама сам радила на радијима са народном музиком, на више различитих медија, она је увек и свуда имала своје место. Њени хитови „Ја Влајна, а ти Србијанац“ или „Ватреница“ или „Тебе волим, тебе желим“ нумере су које озбиљне радио станице обавезно уврштавају у свој репертоар“, каже Живка Витасовић која је годинама радила као радијски водитељ и музички уредник на различитим радио станицама.

Станиша Пауновић је по пореклу Влах. Рођен је 16. децембра 1947. године у селу Турија код Кучева, у срцу Хомољског краја, једног од најзначајнијих влашких подручја у Србији. Био је један од најистакнутијих извођача влашке изворне музике, познат као „Краљ влашке песме“. Поред музичке каријере, био је адвокат и магистар правних наука, активно учествујући у културном и друштвеном животу свог краја. Преминуо је 6. новембра 2017. године у седамдесетој години живота, оставивши неизбрисив траг у српској и влашкој музичкој баштини.

Стеван Стојановић Мокрањац, најпознатији српски композитор, такође је пореклом Влах. Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Према неким изворима, његови преци су долазили из околине Прилепа у Македонији, што указује на могуће влашко порекло. Професор историје Војислав Стојановић из Неготина наводи да је Мокрањац често приписиван влашком етносу у контексту истраживања о Власима.

Миша Анастасијевић, рођен 1803. године у данашњем Доњем Милановцу, такође се у неким изворима помиње као припадник влашке породице која се бавила трговином и бродоградњом на Дунаву.

Васко Попа, један од најзначајнијих српских песника 20. века, имао је влашко порекло. Његова поезија дубоко је укорењена у српској традицији и митологији, а прва збирка песама, „Кора“ (1953), сматра се почетком српске послератне модерне поезије. Попа је био један од најпревођенијих југословенских песника, а његова дела објављена су на више од 20 језика. Његово стваралаштво обогатило је српску књижевност и оставило неизбрисив траг у историји српске културе.

Михајло Полит Десанчић (Нови Сад, 4/16. април 1833 — Пустара мира, Темишвар, 30. март 1920) био је политичар, новинар и писац влашког порекла, судећи по породичном презимену Полит, док је Десанчић презиме по мајци.

Власи су, иако релативно малобројна заједница у Србији, оставили неизбрисив траг у култури, уметности, науци и друштвеном животу. Њихова традиција, музика, књижевност и историјски доприноси сведоче о богатству и разноврсности влашког наслеђа. Познате личности влашког порекла показују да етнички идентитет може бити дубоко укорењен у културном стваралаштву, обогаћујући не само сопствену заједницу већ и читаво друштво. Све ово наглашава значај очувања и промовисања влашке културе као саставног дела културног идентитета Србије.

Пројекат „Влашки корени – културни трагови“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

Vlăcii reprisentă una di cele mai interesante comunități etnice din Balcani, cunoscută di cultura lor bogată, limbă, obiceiuri și tradiții. Chiar de sunt adesea insuficient studiați și prezentați în public larg, Vlăcii au lăsat un urmat adânc în diferite domenii di viață socială, culturală și artistică. Mulți persoane cunoscute di origine vlăhească au contribuit la dezvoltarea științei, artei, muzicii și politicii, îmbogățind nu doar comunitatea vlăhească, ci tot regiunea. În acest text se va vorbi di câțiva di cei mai cunoscuți Vlăci, ale căror lucrări și moștenire au mare importanță și azi.

În 15 sate din Serbia, Vlăcii fac majoritatea, și aceste sate sunt în patru districte: Braničevo, Bor, Zaječar și Pomoravlje. După datele ultimului recensământ disponibil pe Wikipedia, în Serbia trăiesc puțin peste 21.000 de Vlăci, ceea ce este cu circa 14.000 mai puțin decât rezultatele recensământului precedent din 2011.

Statistica arată că cei mai mulți Vlăci trăiesc în Bor, apoi în Petrovac na Mlavi, Kučevo, Negotin, Boljevac, Žagubica, Majdanpek, Zaječar, iar mai puțin di o mie Vlăci trăiesc în Požarevac, Kladovo, Veliko Gradiște, Ćuprija, Belgrad, Malo Crniće, Despotovac, Žabari, Jagodina și Svijala. Viața Vlăcilor este înregistrată și în alte comune și orașe din Serbia în număr mai mic di o sută.

Chiar dacă azi Vlăcii fac o comunitate relativ mică în Serbia, contribuția lor la cultura și istoria națională depășește mult numărul lor. De-a lungul secolelor, din medii vlăhești au ieșit numeroase persoane care s-au remarcat în diverse domenii – di artă și muzică, prin literatură și știință, până la viață publică și politică. Lucrările și creația lor mărturisesc bogăția patrimoniului vlăh și importanța acestei comunități în formarea identității culturale a Serbiei. În continuare se vor prezenta câțiva di cei mai cunoscuți Vlăci care au lăsat un urmat de durată prin munca și creația lor.

Izvorinka Miloșevici este de origine vlahă. S-a născut ca Funtinjora Funta Lunga, la 19 ianuarie 1954, în Kučevo, Estul Serbiei. Este cunoscută ca una dintre cele mai remarcabile cântărețe de muzică populară vlahă și sârbă, mulți considerând-o regina neîncoronată a cântecului vlah. Munca ei este profund legată de păstrarea tradiției și culturii acestui popor.

„Izvorinka Milošević e klasikă a muzicii narodnje. Nu k’jińa om kă zîče kă voli muzika narodnjă, iar să nu šti kăreva pesmă d’ Izvorinki Milošević. Ani d’ zile am lucrat la radiouri cu muzika narodnjă, pi mai mulić mediji, i ea tot’ vremea a avut locu’ al ei. Hituri-le ei ‘Ja Vlajna, a ti Srbijanac’, ‘Vatrenica’ ili ‘Tebe volim, tebe želim’ sânt pesme kă le bagă tot’ radiourile serioasnă în repertoar”, zîče Živka Vitasović, k’a lucrat ani d’ zile kom’ voditeljă di radio și urednik muzikal pe mul’te radiouri diferite.

Stanișa Paunovici este de origine vlahă. S-a născut la 16 decembrie 1947, în satul Turia, lângă Kučevo, în inima regiunii Homolje, una dintre cele mai importante zone vlahe din Serbia. A fost unul dintre cei mai renumiți interpreți ai muzicii populare vlahe, cunoscut ca „Regele cântecului vlah”. Pe lângă cariera muzicală, a fost avocat și magistru în științe juridice, participând activ în viața culturală și socială a regiunii sale. A decedat la 6 noiembrie 2017, la vârsta de șaptezeci de ani, lăsând o amprentă de neșters în patrimoniul muzical sârb și vlah.

Ștefan Stojanovici Mocrașci (Mokranjac), cel mai cunoscut compozitor sârb, este tot de origine vlahă. S-a născut la 9 ianuarie 1856, în Negotin. Conform unor surse, strămoșii săi proveneau din apropierea Prilepului, Macedonia, ceea ce indică posibilitatea originii vlahe. Profesorul de istorie Voislav Stojanovici din Negotin menționează că Mocrașci este adesea atribuit etniei vlăhe în contextul cercetărilor despre Vlascii.

Mișa Anastasiievici, născut în 1803 în actualul Donji Milanovac, este de asemenea menționat în unele surse ca aparținând unei familii vlăhe care se ocupa cu comerțul și construcția de bărci pe Dunăre.

Vasko Popa, unul dintre cei mai importanți poeți sârbi din secolul XX, avea origine vlahă. Poezia sa este profund înrădăcinată în tradiția și mitologia sârbă, iar prima sa colecție de poezii, „Kora” (1953), este considerată începutul poeziei moderne postbelice sârbe. Popa a fost unul dintre cei mai tradusi poeți iugoslavi, iar lucrările sale au fost publicate în peste 20 de limbi. Opera sa a îmbogățit literatura sârbă și a lăsat o amprentă de neșters în istoria culturii sârbe.

Mihail Polit Desanici (Novi Sad, 4/16 aprilie 1833 – Pustara Mira, Timișoara, 30 martie 1920) a fost politician, jurnalist și scriitor de origine vlahă, conform numelui de familie Polit, în timp ce Desanici era numele de familie matern.

Vlascii, chiar dacă sunt relativ puțini în Serbia, au lăsat o amprentă de neșters în cultură, artă, știință și viața socială. Tradiția lor, muzica, literatura și contribuțiile istorice arată bogăția și diversitatea moștenirii vlăhe. Personalitățile cunoscute de origine vlahă demonstrează că identitatea etnică poate fi profund înrădăcinată în creația culturală, îmbogățind nu doar propria comunitate, ci și întreaga societate. Toate acestea subliniază importanța păstrării și promovării culturii vlăhe ca parte integrantă a identității culturale a Serbiei.

Proiectul „Rădăcinile Vlăhești – Urme Culturale” este cofinanțat de Ministerul Informațiilor. Opiniile exprimate în proiectul media susținut nu reflectă neapărat poziția organului care a acordat finanțarea.