Снови у води, медаље на копну: Нове генерације борских шампиона

Бор је град у којем се спортски успеси не мере само бројем освојених медаља. Иза сваког одличја стоје године рада, одрицања, дисциплине, али и генерације деце које кроз спорт одрастају, стичу самопоуздање и уче колико су важни упорност и истрајност. Управо такву спортску причу годинама граде Пливачки клуб и Триатлон клуб „Олимпија“, који окупљају децу и младе спортисте и стварају нове генерације такмичара.

Триатлон клуб „Олимпија“ основан је 2013. године и данас броји двадесетак чланова, од млађих пионира до сениора. Такмичари клуба освајају медаље на државним првенствима, али и на међународним такмичењима. Оснивач и тренер клуба је Анета де Кандија, која је истовремено и активна такмичарка и вишеструка државна првакиња у различитим триатлонским дисциплинама. Ове године остварила је још један значајан резултат – победила је на Ironman half distance трци у Београду.

За Анету, међутим, највећи успех нису само медаље и пехари.

„Својим радом и залагањем покушавам да будем првенствено узор деци са којом радим, па је то нешто што нас издваја на неки начин од осталих клубова“, каже Анета де Кандија.

Управо су истрајност и љубав према спорту оно што у „Олимпији“ виде као најважнији резултат дугогодишњег рада.

„Наши највећи успеси су, поред бројних медаља и одликовања, дечија истрајност у спорту. То нам је истовремено и највећи мотив – од млађих пионира до сениора. Бити константан у тренинзима, уживати у свим благодетима спорта у детињству, без притиска, и достићи највиши ниво у сениорским категоријама“, истиче Анета.

Слична прича већ годинама се пише и у Пливачком клубу „Олимпија“, који је основан 2007. године. Клуб данас окупља око 50 чланова свих узрасних категорија, а кроз његове програме прошле су генерације младих пливача.

„Годинама уназад стварамо генерације деце – пливача, од којих маса остаје у пливању и након завршене пливачке каријере остаје у пливању, одлазе у веће градове и баве се тренерским послом“, каже Анета.

За њу је управо то највећа вредност рада са децом – не само стварање успешних спортиста, већ и људи који ће спорту остати посвећени и када заврше своје такмичарске каријере.

„Наш највећи успех су управо ти пливачи који су код нас дошли као предшколци, а ‘отишли’ као формирани, пре свега, велики људи“, каже Анета, издвајајући као један од примера Марка Кртинића. Он је завршио колеџ у Америци, где је студирао молекуларну биологију, а сада се вратио у свој матични клуб и наставиће своју пливачку каријеру. Током студија написао је и два завршна рада на тему пливања.

Пут до резултата, међутим, није увек једноставан. Пливачи „Олимпије“  три године раде без затвореног базена у21 Бору, који је у фази реновирања. Како би одржали континуитет рада са такмичарском екипом, чланови клуба током године путују у околне градове и неколико пута недељно тренирају ван Бора.

Упркос отежаним условима, клуб не одустаје од рада са најмлађима. Током протекле летње сезоне, чак 60 малишана завршило је основну обуку непливача и направило своје прве кораке у свету пливања.

А међу њима су и они који већ сада сањају велике резултате.

Једанаестогодишња Андреа Стевановић почела је да тренира пливање са четири године, када ју је мајка први пут довела на базен. Данас јој је омиљено управо то што је – у води.

„Највише ми се код пливања допада што смо у базену“, каже Андреа, која је посебно поносна када поправи свој лични резултат.

Њен спортски узор је управо Анета де Кандија, а сан јој је да једног дана освоји државно првенство у дисциплини прсно и буде међу прве три такмичарке.

За деветогодишњу Матеју де Кандију пливање је почело још раније. У воду је ушла са само две године, а на тренинг ју је довела мама, која се такође бави пливањем. Матеја каже да јој се највише допада што много времена проводи у води, док јој медаље доносе посебно задовољство.

„Када освојим медаљу, будем пресрећна, јер сам успела да будем најбоља“, каже Матеја. Њен спортски узор је – мама. А сан је једноставан и дечји, али довољно велики да буде покретач за нове тренинге: „Сањам да добијем пехар.“

Управо у тим сновима најмлађих спортиста можда и јесте суштина борске спортске приче. Док једни већ имају државне и међународне медаље, други тек праве прве завеслаје и уче како изгледа такмичарски спорт. Између њих постоји иста нит – жеља да напредују, љубав према спорту и људи који су спремни да их на том путу подрже.

Циљ „Олимпије“ је да се триатлон и пливање додатно омасове и да клуб постане један од водећих у појединачним спортовима на територији источне Србије. Повратак тренинзима у затвореном базену у Бору требало би да донесе још боље услове за рад.

Јер нове генерације већ долазе. Неко од њих можда ће једног дана освојити државно првенство, неко међународну медаљу, неко ће постати тренер, а неко ће, попут Марка Кртинића, спорт спојити са образовањем и вратити се у свој град.

Пројекат „Спортска снага Бора: Генерације борских шампиона“ суфинансиран је од стране Града Бора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.