Власи у Србији: Бројност, старење становништва и питање будућности заједнице – Vlahi în Serbia: Numîru, îmbătrînirea populațîei șî întrebarea despre viitoru comunitățîi
Када се говори о положају једне националне заједнице, број њених припадника један је од основних показатеља, али далеко од тога да је и једини. Демографска слика говори и о старости становништва, његовој просторној распоређености, језику који се користи и, можда најважније, о томе на који начин се идентитет преноси са једне генерације на другу.
Пописна историја: број национално изјашњених Влаха мењао се кроз деценије
Историјски пописи показују да се број становника који су се изјашњавали као Власи током 20. века значајно мењао. Подаци из пописа које у свом раду „Власи у пописима двадесетог века у Браничевском округу“ анализира Ена Мирковић показују да је на попису 1948. године на подручју Браничевског округа било 44.763 становника који су се изјаснили као Власи, од укупно 276.058 становника.
Већ на наредном попису, 1953. године, као Власи се изјаснило 9.886 становника. У подацима за пописе од 1961. до 1981. године Власи нису издвојени као посебна категорија у наведеној табели, да би се поново појавили у пописним подацима 1991. године, када се као Власи изјаснило 6.383 становника. На попису 2002. године тај број износио је 14.083.
Овакве разлике између појединих пописних година не треба тумачити искључиво као природни демографски пад или раст. На број национално изјашњених утичу и историјске околности, као и начин на који су се људи у одређеном периоду национално изјашњавали. Управо зато пописни подаци, поред демографске, могу да пруже и важну слику о променама у доживљају и исказивању националног идентитета.
Данас се као Власи изјашњава 21.013 становника
Данас се слика влашке заједнице може посматрати на основу података Пописа становништва, домаћинстава и станова из 2022. године. Према коначним резултатима пописа, у Србији се као Власи изјаснило 21.013 људи. Од тог броја, 10.572 су мушкарци, а 10.441 жене.
Влашко становништво најбројније је у источној Србији, простору са којим је историјски и културно снажно повезано. Управо се у овом делу земље чувају бројни елементи влашког културног наслеђа, језика, обичаја и традиције.
Просечана старост Влаха 55,5 година
Ипак, један други податак из Пописа посебно привлачи пажњу. Просечна старост Влаха у Србији износи 55,5 година. Код мушкараца просечна старост је 53,3 године, док је код жена 57,7 година. Истовремено, просечна старост укупног становништва Србије износи 43,8 година.
Разлика од готово 12 година није само статистички податак. Она указује на изражену старост влашке популације и отвара питање њене демографске будућности.
„Што се тиче демографске слике Влаха у Србији, она дели судбину већине народа у нашој земљи. Становника је све мање, па тако и Влаха, а посматрано по старосној структури, све је више старијих људи. Млади врло често одлазе у иностранство, дакле остају само баке и деке, а радно способни одлазе, јер млади виде перспективу у животу у другим земљама“, каже Кристина Јурца, пореклом из Кладова.
Њено искуство указује и на још један аспект демографских промена – одлазак младих из мањих средина у веће градове.
„Присутан је и тренд да млади људи неће да живе у мањим градовима, као што је Кладово, већ желе да живе у великим градовима – Београду, Зајечару, Нишу, али углавном сви одлазе у Београд. Нарочито они који иду на студије – они обавезно уписују факултете у Београду, евентуално у Нишу, и врло често ту на крају и остају да живе“, наводи Јурца.
Подаци о језику истовремено показују једну занимљиву појаву. На Попису 2022. године, 23.216 становника Србије навело је влашки као матерњи језик. То је 2.203 људи више од броја оних који су се национално изјаснили као Власи.
Та разлика показује да се национално изјашњавање и матерњи језик не морају увек поклапати. Она, међутим, отвара и простор за питање колико је језик присутан у свакодневном животу и у којој мери се преноси на млађе генерације.
Бројеви говоре о прошлости, али и отварају питање будућности
Демографија зато није само питање бројева. За влашку заједницу важно је не само колико људи данас носи њено име, већ и на који начин ће њени припадници у будућности разумети и чувати сопствени идентитет.
У том смислу, очување језика, културе и традиције није одвојено од демографске слике. Породица, културна и уметничка друштва, удружења, културне манифестације, образовање и медији могу имати значајно место у очувању елемената идентитета који се преносе из генерације у генерацију.
Историјски пописи показују да број национално изјашњених Влаха није био непромењива категорија, док савремени подаци указују на изражену старост популације. Између та два податка налази се једно шире питање – како се једна заједница мења кроз време и шта је потребно да њен идентитет настави да живи и у будућности.
Питање будућности влашке заједнице зато није могуће свести на један број из пописа. Број од 21.013 национално изјашњених Влаха представља тренутну демографску слику, док просечна старост од 55,5 година указује на један од важних изазова са којима се заједница суочава. Истовремено, податак да је 23.216 људи навело влашки као матерњи језик показује да је језичка димензија идентитета нешто шира од самог броја национално изјашњених Влаха.
Пред влашком заједницом зато остаје важно питање: како сачувати оно што је наслеђено, а истовремено обезбедити да то наслеђе буде део живота и будућих генерација? Од одговора на то питање зависиће не само очување традиције већ и начин на који ће се влашки идентитет у Србији развијати у годинама које долазе.
Извор за историјске податке: Ена Мирковић, „Власи у пописима двадесетог века у Браничевском округу“, Браничевски гласник, бр. 7.,2010, стр. 149–159.
Извор за податке о Попису 2022: Републички завод за статистику, Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године.
Напомена: Превод текста на влашки језик припремљен је уз помоћ алата вештачке интелигенције.
Пројекат „Власи у Србији – савремен живот и идентитет – Vlahi în Serbia – viața contemporană și identitatea“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
