Култура сећања: Споменици и идентитет Бора

Град Бор и његова околина представљају простор богат културно-историјским наслеђем које сведочи о различитим периодима развоја овог краја. Од значајних историјских грађевина и сакралних објеката, преко споменика посвећених важним личностима и догађајима, до архитектонских здања насталих у време индустријског развоја, споменици културе у граду Бору чине важан део идентитета локалне заједнице. Они не представљају само материјалне остатке прошлости, већ и живо сведочанство друштвених, културних и историјских токова који су обликовали град и његова припадајућа села.

Развој града Бора и културног живота у њему у великој мери био је условљен развојем рудника бакра, који је од почетка 20. века представљао покретач укупног друштвеног и економског напретка овог подручја. Отварање и ширење рудника довело је до брзог насељавања становништва, изградње инфраструктуре и формирања урбаног језгра града. Са растом рударске индустрије јавила се потреба за образовним, културним и друштвеним установама, што је резултирало изградњом школа, домова културе, библиотека и других јавних објеката. Рудник је омогућио долазак стручњака из различитих крајева земље и иностранства, што је допринело културној разноликости и размењивању идеја. Кроз организовање културних манифестација, уметничких програма и радничких друштава, развијан је културни живот града. На тај начин, индустријски развој Бора директно је утицао на обликовање његовог културног идентитета.

Амам (купатило) кнеза Милоша у Брестовачкој бањи

Амам у Брестовачкој бањи представља најстарији сачувани споменик културе на територији града Бора. Подигнут је у првој половини 19. века, у време владавине кнеза Милоша Обреновића, који је боловао од реуме и обај објекат је користио у сврху лечења, након чега је постало кнежево купатило. Објекат је грађен у оријенталном стилу, карактеристичном за турска купатила тог периода. Коришћен је у сврху лечења и одмора, захваљујући термалним изворима бање. Амам сведочи о раном развоју здравственог туризма у овом крају. Има изузетну историјску и архитектонску вредност. Данас је заштићен као непокретно културно добро.

Конак кнеза Милоша у Брестовцу

Конак кнеза Милоша Обреновића налази се у насељу Брестовац, у оквиру Брестовачке бање – једне од омиљених бања династије Обреновић. Изграђен је у 19. веку (1937) као резиденцијални објекат за боравак српског владара. Представља пример традиционалне српске архитектуре тог периода. Једноставне архитектуре, класичне за то време, са четири собе. Конак је био место одмора, али и политичких и друштвених активности. Он сведочи о значају овог подручја у време формирања модерне српске државе. Објекат има велику историјску вредност. Налази се управо испред хамама. Заштићен је као споменик културе.

Летњи дворац кнеза Александра Карађорђевића у Брестовцу

Брестовачка бања била је далеко позната о својој лековитости, па је због тога била омиљена не само породици Обреновић, већ и породици Карађорђевић која је преузела српски престо.

Летњи дворац кнеза Александра Карађорђевића подигнут је средином 19. века у Брестовачкој бањи. Саграђен је у строгом центру бање.  Служио је као летња резиденција српског кнеза. Архитектура дворца показује утицаје европских стилова тог доба. Објекат сведочи о друштвеном значају бање у 19. веку. Дворац је имао репрезентативну и стамбену намену. Данас представља вредно културно добро. Налази се под законском заштитом, а потпуно је реконструсиан 2009. године.

Црква Успења Пресвете Богородице у Слатини

Црква Успења Пресвете Богородице налази се у селу Слатина, на територији града Бора. Подигнута је у 19. веку и представља значајан сакрални објекат овог краја. Црква је вековима била духовно средиште локалног становништва. Одликује је традиционални стил српске црквене архитектуре. Унутар цркве чувају се вредни црквени предмети и иконостас. Објекат има културни и духовни значај. Саграђена је 1860. године за време владавине Кнеза Михаила Обреновића. Заштићена је као споменик културе.

Споменик српским и француским војницима 1912–1918

Споменик српским и француским војницима подигнут је у знак сећања на страдале у Балканским и Првом светском рату. Налази се на територији града Бора. Представља симбол савезништва Србије и Француске у ратним годинама. Споменик има значајну меморијалну улогу. Он је место одавања почасти палим борцима. Има историјску и културну вредност. Заштићен је као споменик културе. Сваког 20. октобра Град Бор обележава годишњицу ослобођења у Првом светском рату, те се тада полажу венци на овај споменик.

Споменик Петру Радовановићу

Споменик Петру Радовановићу налази се у граду Бору. Подигнут је у знак сећања на личност значајну за локалну историју. Споменик је саграђен 1982. године, поводом обележавања стогодишњице од рођења Петра Радовановића, радничког трибуна, рударског радника, истакнутог социјалисте, учесника Балканских ратова и оба светска рата.

Представља део културне баштине града. Споменик има меморијалну и образовну улогу. Подсећа на допринос појединаца развоју заједнице. Заштићен је као културно добро.

Споменик Миклошу Раднотију

Споменик Миклошу Раднотију налази се у близини Борског језера. Посвећен је мађарском песнику и жртви Другог светског рата. Радноти је страдао као принудни радник у Борском руднику. Споменик има снажну антиратну и хуманистичку поруку. Представља место сећања и поштовања. Има културни и историјски значај. Заштићен је као споменик културе.

Миклош Радноти (1909–1944) био је један од најзначајнијих мађарских песника 20. века и једна од најпотреснијих жртава Другог светског рата. Рођен је у Будимпешти у јеврејској породици, а рано је остао без родитеља, што је снажно утицало на његов књижевни и животни пут. Иако је био признат као песник, због свог порекла био је изложен прогону у време фашистичког режима у Мађарској. Током рата више пута је мобилисан у радне батаљоне, а 1943. године доведен је као принудни радник у руднике бакра у Бору. Тешки услови рада, глад и насиље оставили су дубок траг у његовом стваралаштву, али он ни тада није престао да пише поезију. Током такозваног „смртног марша“ 1944. године, приликом повлачења радних батаљона, Радноти је убијен, а његово тело је касније пронађено у масовној гробници у Мађарској. Уз њега је пронађена свеска са песмама, које су касније објављене и постале једно од најзначајнијих сведочанстава о страдању, хуманости и снази уметности у времену рата.

„Бронзани споменик је првобитно био постављен на Борском језеру, на месту некадашњег немачког логора где је Миклош Радноти радио четири месеца и писао стихове преточене у књигу Бележница. Споменик је нестао у ноћи између 31. септембра и 1. октобра 2001. године.

Зато је нови споменик – дар мађарске владе, по жељи аутора Имре Варге, поново постављен у Бору на пространом платоу испред Дома здравља у градском амбијенту, 8. новембра 2004. године. Споменик чини фигура песника, висока 2 м, ослоњена је на двокраки наслон, што симболички представља његов живот. У ову представу се уклапа и камена основа, димензија 2,70 х 1,40 м. Десно од фигуре је текст о песнику на мађарском и српском језику.“ (Википедија)

Спомен-појата „Партизански бивак“

Спомен-појата „Партизански бивак“ налази се на територији града Бора у Брусову. Повезана је са догађајима из Другог светског рата. Служила је као склониште партизанских јединица. Представља сведочанство народноослободилачке борбе. Има велики историјски значај за локалну заједницу. Очувана је као меморијални објекат. Заштићена је као споменик културе.
На бетонском постољу постављена је бронзана плоча са инфомрацијама о томе да су у близини 1943. године страдали Стеван Ђорђевић Новак – народни херој и Боривоје Цолић Јоца, члан СКОЈ-а.

Аутор споменика је архитекта Радомир Радовић.

Зграда Техничког факултета у Бору

Зграда Техничког факултета у Бору подигнута је у 20. веку као француска касина у периоду између Пррвог и Другог светског рата. Представља важан објекат у области образовања и науке. Повезана је са развојем рударства и индустрије. Факултет је значајно утицао на стручни развој града. Зграда има архитектонску и културну вредност. Представља део модерне историје Бора. Заштићена је као споменик културе.

Зграда Дома културе у Бору

Дом културе у Бору изграђен је као централно место културних дешавања. У њему су организоване бројне манифестације и уметнички програми. Објекат је имао важну друштвену улогу. Представља симбол културног развоја града. Архитектура одражава период његовог настанка. Данас има културно-историјски значај. Налази се под заштитом државе.

Пословна зграда на Тргу ослобођења бр. 5

Пословна зграда на Тргу ослобођења број 5 налази се у ужем центру града Бора. Подигнута је у 20. веку. Представља пример урбане архитектуре тог периода. Била је значајна за привредни и административни живот града. Доприноси очувању изгледа градског језгра. Има архитектонску и културну вредност. Заштићена је као споменик културе.

Пројекат „Туризам у Бору – скривене лепоте“ суфинансиран је од стране Града Бора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.