Утицај дигиталног понашања на тело и ум

У свету који је све више дигитализован, граница између виртуелног и стварног живота постаје све тања. Свакодневно проводимо сате на друштвеним мрежама, у четовима, на видео-платформама и у разним дигиталним окружењима, не размишљајући често о томе како та понашања утичу на нас ван екрана. Иако интернет доноси многе погодности — лакшу комуникацију, приступ информацијама и забаву — све је више истраживања која указују на то да начин на који се понашамо у дигиталном свету има директне последице по наше ментално здравље и квалитет стварног живота. У овом тексту биће речи о томе како дигитално понашање обликује нашу слику о себи, односе са другима, емоционално стање и навике, као и зашто је важно развити здрав однос према технологији.

Дуготрајно коришћење дигиталних уређаја може изазвати умор, напетост у мишићима и главобоље, а истовремено утицати и на ментално здравље, изазивајући стрес, анксиозност и осећај исцрпљености.

Људи данас проводе доста времена за различитим дигиталним уређајима и зато је јако важно да их користе у правилном положају, јер неправилно коришћење може оставити чак  трајне последице по особу, упозоравају стручњаци.

У наставку се налази неколико последица лошег држања услед неправилног положаја приликом коришћења дигиталних уређаја и вишесатне употребе:

• Напетост и бол у врату и леђима

• Замор очију, сувоћа и иритација (често звана „синдром дигиталног ока“): Неки подаци показују да скоро 3/4 корисника рачунара има проблема са видом или очима.

• Главобоље узроковане напетошћу и напором вида

• Поремећаји спавања због плавог светла са екрана

• Карпални тунел синдром (бол и укоченост у рукама и зглобовима)

• Општи замор и смањена физичка активност

„Исто тако, треба избегавати и дуго гледање телевизора. поготово ако су погашена сва светла. То додатно утиче на вид, и да нас боли глава.   Ја носим наочаре, али ми је на стаклима уграђена и заштита од зрачења екрана, мада свакако имам ограничено време употребе телефона, таблета, телевизора, па  онда самим тим ни не проводим много времена. Имам другара из разреда који баш много проводе времена на рачунару, нон-стоп се играју, мама и тата им не бране“, каже Милан Самарџија, ученик петог разреда основне школе. 

Позната је и чињеница да управо у циљу заштите деце и младих од штетних последица утицаја дигиталних уређаја на здравље, многе државе препоручују или пак ограничавају или забрањују коришћење мобилних телефона деци млађој од 12 година.

Када је Србија у питању таквих ограничења нема. Деца постају корисници дигиталних уређаја чак и ако немају пуну ни прву годину. Са употребом дигиталних уређаја настављају и отком вртићког периода, као и током школе, само што током школског периода дигиталне уређаје могу користити и у циљу учења или израде домаћих задатака.

Без обзира ра шта се користи, претерана употреба интернета и дигиталних уређаја може водити ка директној и правој зависности од информационих технологија.

„Не постоји старосна граница за зависност од интернета. Забележено је да је најмлађа пацијенткиња остала зависна од Фејсбука са четири и по године, док је најстарија имала 77 година“, наводи се као податак и уџбенику за предмет Информатика и рачунарство за пети разред основне школе. 

Није потребно много истраживања, довољно је погледати људе око себе и видећете колико људи је зависно од медија, каже Нада Рајковић.

„Ја користим рачунар, углавном да бих читала вести и играла игрице, гледала или слушала неке едукативне видео снимке на Ју Тјубу. Међутим то је пар сати дневно и кад имам времена. Међутим, на пример, знам људе, чак мојих година значи седамдесетак који нон стоп су за рачунаром, стално прате шта се дешава на друштвеним мрежама, коментаришу, свађају се. Они не могу нормално да седе негде у друштву, већ стално гледају у телефон, то је некултурно, пре свега. Исто тако видим и младе људе – иду улицом причају на телефон, или гледају у њега, они не гледају куд иду, они ходају улицом одсутни. Знам и за случајеве да људи не могу ни да оду да обаве основне потребе попут одласка у тоалет или купања, а да не носе телефон са собом. Мени је то страшно. Па нисам ја роб том телефону!“, каже Нада. 

Неки од главних симптома зависност су прекомерна употреба дигиталних уређаја/ интернета, затим анксиозност, депресија, несаница, стално тражење бољих и новијих уређаја, одлагање обавеза из стварног живота.

У време када технологија све више улази у све поре нашег живота, важно је да не изгубимо осећај мере. Дигитални уређаји јесу користан алат, али када преузму контролу над нама, последице могу бити озбиљне — и физички и психички. Правилан положај, ограничено време испред екрана, здраве навике и свест о ризицима зависности неопходни су за очување општег здравља. Истовремено, морамо развијати дигиталну културу која негује уравнотежену употребу технологије. Није технологија проблем — проблем је начин на који је користимо. Избор је на нама.

Весна Самарџија

Пројекат „Кликни паметно, живи сигурно: Дигитални свет без опасности за децу и младе“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.