Национални савет Влаха је на седници Националног савета у Пожаревцу донео важне одлуке у сфери образовања и историјске одлуке везане за знамења Националног савета Влаха, уз подсећање да ова заједница у Србији обележава Дан Националног савета – 6. децембар, Дан Влашког језика 24. јануар, Славу Националног савета – Светог Симеона Мироточивог, а од сада имају и званичан Грб и Заставу Националног савета влашке националне мањине.

Хералдичко објашњење влашке заставе:
Застава је хоризонтално растављена на четири пруга распоређених у следећем редоследу од врха ка дну:
црвена, плава, златножута (широка), бела
У централном пољу, на златножутој основи, налази се стилизовани бели круг који симболизује сунце, са девет сунчевих зрака, које излазе из круга и шире се ка врху. Испод сунца се налазе две планине, симболично приказане у виду троуглова, које представљају исток Србије и хомољске пределе где Власи претежно живе. Између планина протиче стилизована бела линија која може да симболизује реку, пут или везу између традиције и будућности.

Значење боја и симбола:
Црвена, плава и бела – боје српске тробојке, које изражавају припадност Влаха држави Србији.
Златножута – симболизује духовно богатство, сунце, топлину и историјско порекло, исток Србије.
Бела – чистоћа, светлост и мир.
Плава – небо, слобода и вера.
Црвена – борба, снага и историјска присутност.
Централни лого (сунце и планине) је преузет из знака Националног савета влашке националне мањине, чиме се додатно потврђује аутентичност идентитета и континуитет заједнице.
Застава у целини представља хармонију између националног идентитета Влаха, њиховог културног наслеђа, и државног оквира Републике Србије.
ОСНОВНЕ ДИМЕНЗИЈЕ
Дужина: 150 цм
Висина: 100 цм
ГОРЊЕ ТРАКЕ
Црвена трака:
Висина: 16,7 цм
Положај: од 0 цм до 16,7 цм висине
Плава трака:
Висина: 16,7 цм
Положај: од 16,7 цм до 33,4 цм висине
(укупно горњи део: 33,4 цм)
ДОЊЕ ТРАКЕ
Остатак је доњи део жуте боје са белом доњом траком:
Жута трака:
Висина: 60 цм
Положај: од 30 цм до 90 цм
Бела трака (доња маргина):
Дебљина: 10 цм
Горња ивица беле траке: 90цм
Доња ивица беле траке: 100 цм
ЦЕНТРАЛНИ СИМБОЛ (КРУГ СА ПЛАНИНАМА И СУНЦЕМ)
На слици је симбол централно смештен и заузима већину висине жутог поља.
Димензије круга:
Пречник: око 60 цм (2/3 висине заставе)
Радијус: 33 цм
Центар круга (X): половина дужине → 75 цм од леве ивице
Центар круга (Y): око 67 цм од горње ивице (благо у доњој половини жуте траке)
РЕЗИМЕ ЗА 150×100 цм
Елемент Висина (цм) Положај од врха (цм)
Црвена трака 16,7 0 – 16,7
Плава трака 16,7 16,7 – 33,4
Жута трака 60 30 – 90
Бела трака 10 90 – 100
Пречник круга 66 центар X=75, Y=67

Хералдичко објашњење грба Влаха:
Штит: Грб је у облику штита са плавим пољем, што симболизује правду, веру и слободу. Штит је уоквирен црвеном линијом која означава снагу, храброст и историјску борбу за очување идентитета.

Орао: На плавом штиту је приказан двоглави орао беле боје са раширеним крилима, који симболизује чувара и моћ. Белина орла означава чистоћу и духовну узвишеност, а двоглави облик представља јединство између традиције и савремености, као и повезаност са источним и западним културним утицајима.
Средишњи штит: На грудима орла налази се мањи црвени штит са златним сунцем које излази иза две планине зелене боје. Планине представљају источну Србију – природно и духовно упориште Влаха. Сунце симболизује живот, обнову и светлост, а његова златна боја указује на наду и трајност влашког идентитета.
Натпис: Изнад орла, у врху штита, стоји натпис „ВЛАХИ“ у светлој боји, као јасно истицање етничког идентитета и припадности народу који чува своју баштину, језик и обичаје.

„Овај грб, иако једноставан у елементима, у себи носи снажну поруку достојанства, постојаности и историјске присутности Влаха на простору Србије“, саопштено је на званичном сајту Националног савета Влаха у Србији. 

Када су у питању образовање и језик, током лета председник Националног савета Влаха Србије, Новица Јаношевић, сусрео се са представницима Министарства за људска и мањинска права и дијалог истакао је да се разговарало о актуелним темама на којима Савет ради, нарочито у области образовања.

„Обавестили смо државног секретара да смо завршили уџбенике и радне свеске за основну школу – од 1. до 8. разреда – за влашки говор са елементима националне културе, као и граматику језика. Тај процес тече незаустављиво и можемо рећи да је влашки језик институционализован“, рекао је Јаношевић.

Додао је да је све то урађено уз подршку Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као и уз сарадњу са локалним самоуправама у којима живи влашка заједница.

Државни секретар Иван Бошњак је оценио да је посета била прилика да се у директном разговору са Националним саветом, пре тога и локалним руководством, размене мишљења о положају влашке националне мањине.

„Закључено је да треба заједнички радити на даљој стандардизацији влашког језика, са посебним фокусом на образовање и очување културног идентитета“, рекао је Бошњак.

Влашки језик представља живу и драгоцену компоненту културног мозаика Балкана. Говоре га Власи Иако се често сматра дијалектом румунског језика, влашки језик се одликује бројним особеностима у изговору, лексици и граматици, те се он не може поистоветити са румунским језиком. Данас, у време убрзане глобализације и језичке асимилације, све више се указује на значај очувања влашког језика као нематеријалне културне баштине.

Влашки језик је стандардизован Одлуком о утврђивању стандарда влашког језика 2022. године којом је појашњено да су у  равноправној употреби  2 дијалекта влашког језика и то браничевско-хомољско-поречки (северо-западни дијалекат) и крајинско-тимочки (југо-источни дијалекат).

 

„Утврђени стандард обавезно се примењује у уџбеницима влашког језика. Утврђени стандард обавезно се примењује у медијима регистрованим ради остваривања јавног интереса информисања на влашком језику. Национални савет влашке националне мањине и друге установе Републике србије могу подржати и / или финансирати или суфинансирати само она издања на влашком језику која су у складу са утврђеним стандардом влашког језика“, наводи се у Одлуци. 

Подсетимо, претходно је још 2012. године усвојено влашко писмо у ћириличној и латиничној верзији које се користе равноправно, након чега је издата  и граматика Влашког језика.

Влашки језик није само средство комуникације, већ део културног идентитета и колективног сећања једне заједнице. Његово очување захтева заједничке напоре институција, локалне заједнице, родитеља и младих. Иако су кораци ка институционализацији већ направљени, највећи изазов остаје — како језик одржати живим у свакодневној употреби. Без живог говора, ниједан језик не може опстати, без обзира на стандарде и прописе.

Soare pin’tre munći: simbolurile și sudbina limuľii vlașe

Consiliul Național al Vlahilor a luat decizii importante în domeniul educației și hotărâri istorice legate de însemnele Consiliului Național, în ședința ținută la Požarevac, cu amintirea că această comunitate din Serbia sărbătorește:

Ziua Consiliului Național – pe 6 decembrie,

Ziua limbii vlahe – pe 24 ianuarie,

Slava Consiliului Național – Sfântul Simeon Izvorâtorul de Mir,
și că de acum înainte au și stema oficială și steagul oficial al Consiliului Național al minorității naționale vlahe.

Explicație heraldică a steagului vlah:

Steagul e împărțit orizontal în patru benzi, așezate în următoarea ordine de sus în jos:
roșie, albastră, galben-aurie (lată) și albă.

În câmpul central, pe fundalul galben-auriu, se află un cerc alb stilizat care simbolizează soarele, cu nouă raze care pornesc din cerc și se răspândesc în sus.

Sub soare se află două munți, reprezentați simbolic sub formă de triunghiuri, care simbolizează estul Serbiei și regiunile Homolje, unde trăiesc majoritar Vlahii.

Între munți curge o linie albă stilizată care poate simboliza un râu, un drum sau legătura dintre tradiție și viitor.

 

Vulturul: Pe scutul albastru este reprezentat un vultur cu două capete, de culoare albă, cu aripile desfăcute, care simbolizează păzitorul și puterea. Albul vulturului înseamnă puritate și înălțare spirituală, iar forma cu două capete reprezintă unitatea dintre tradiție și modernitate, precum și legătura cu influențele culturale estice și vestice.

Scutul central: Pe pieptul vulturului se află un scut mai mic, roșu, cu un soare de aur care răsare din spatele a două munți verzi. Munții reprezintă partea de est a Serbiei – sprijinul natural și spiritual al vlahilor. Soarele simbolizează viața, renașterea și lumina, iar culoarea sa aurie indică speranța și durabilitatea identității vlahe.

Inscripția: Deasupra vulturului, în vârful scutului, este scris cu litere deschise „VLAHI”, ca o clară evidențiere a identității etnice și apartenenței la un popor care își păstrează moștenirea, limba și obiceiurile.

Acest stema, deși simplu în elemente, poartă în sine un mesaj puternic de demnitate, continuitate și prezență istorică a vlahilor pe teritoriul Serbiei, a fost comunicat pe site-ul oficial al Consiliului Național al Vlahilor din Serbia.

Când este vorba despre educație și limbă, în timpul verii, președintele Consiliului Național al Vlahilor din Serbia, Novica Janoșevici, s-a întâlnit cu reprezentanți ai Ministerului pentru Drepturile Omului, Drepturile Minorităților și Dialog, subliniind că s-a discutat despre teme actuale la care Consiliul lucrează, în special în domeniul educației.

„Am informat secretarul de stat că am finalizat manualele și caietele de lucru pentru școala primară – de la clasa 1 până la clasa 8 – pentru graiul vlah cu elemente de cultură națională, precum și gramatica limbii. Acest proces este în curs fără oprire și putem spune că limba vlahă este instituționalizată”, a declarat Janoșevici.

A adăugat că toate acestea au fost realizate cu sprijinul Ministerului pentru Drepturile Omului, Drepturile Minorităților și Dialog Social, precum și în colaborare cu autoritățile locale unde trăiește comunitatea vlahă.

Secretarul de stat Ivan Boșniak a apreciat că vizita a fost o ocazie pentru un dialog direct cu Consiliul Național, precum și cu conducerea locală, pentru a schimba opinii despre situația minorității naționale vlăhe.

„S-a concluzionat că trebuie să lucrăm împreună pentru continuarea standardizării limbii vlăhe, cu un accent special pe educație și păstrarea identității culturale”, a declarat Boșniak.

Limba vlăhe reprezintă o componentă vie și valoroasă a mozaicului cultural balcanic. Este vorbită de vlahi. Deși este adesea considerată un dialect al limbii române, limba vlăhe se caracterizează prin numeroase particularități în pronunție, lexic și gramatică, astfel că nu poate fi confundată cu limba română. Astăzi, în era globalizării accelerate și a asimilării lingvistice, tot mai mult se subliniază importanța păstrării limbii vlăhe ca patrimoniu cultural imaterial.

Limba vlăhe a fost standardizată prin Decizia privind stabilirea standardului limbii vlăhe din anul 2022, prin care s-a clarificat că în utilizare egală se află două dialecte ale limbii vlăhe: dialectul braničevsko-homoljsko-porečki (dialect nord-vestic) și dialectul krainensko-timočki (dialect sud-estic).

„Standardul stabilit trebuie obligatoriu aplicat în manualele de limbă vlăhe. Standardul stabilit trebuie obligatoriu aplicat în mass-media înregistrate pentru realizarea interesului public de informare în limba vlahă. Consiliul Național al Minorității Naționale Vlăhe și alte instituții ale Republicii Serbia pot susține și/sau finanța ori cofinanța doar acele publicații în limba vlahă care sunt în conformitate cu standardul stabilit al limbii vlăhe”, se precizează în Decizie.

Să reamintim că anterior, încă din 2012, a fost adoptat alfabetul vlăh în versiunea chirilică și latină, folosite în mod egal, după care a fost publicată și gramatica limbii vlăhe.

Limba vlahă nu este doar un mijloc de comunicare, ci parte din identitatea culturală și memoria colectivă a unei comunități. Păstrarea ei necesită eforturi comune ale instituțiilor, comunității locale, părinților și tinerilor. Deși s-au făcut pași către instituționalizare, cea mai mare provocare rămâne — cum să menținem limba vie în utilizarea zilnică. Fără vorbirea vie, nicio limbă nu poate supraviețui, indiferent de standarde și reguli.

 

Пројекат „Влашки корени – културни трагови“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

Proiectul „Vlăški rădăcini – urme culturale” e co-finanțat de Ministerul Informațiilor. Opiniile exprimate în proiect nu reflectă neapărat poziția organului finanțator.