Становништво у Европи све је старије, а предвиђања показују да ће већ следеће године бити више старијих од 65 него млађих од 15 година. Са коликим степеном међугенерацијске солидарности као друштво дочекујемо наредну годину? Каква је улога медија и како променити медијску слику одређених генерација у јавности?
Године 2024. старији од 65 година биће у Европи бројнији од оних млађих од 15 година, најновији су подаци на које је упозорила Светска здравствена организација (СЗО) која позива на побољшање мера за здравију старост.У таквим околностима прича о међугенерацијској солидарности, чини се, никад није била актуелнија.
Без обзира на то што постоје препоруке како би се ублажио ефекат старења становништва попут побољшања телеског и менталног здравља старих људи, неизбежна је чињеница да ће постојати више старијих него млађих људи, што отвара простор за рад на унапређењу међугенерацијске солидарности и разумевања.
“Када се говори о међугенерацијском разумевању, постоје лепи и добри примери и није све тако црно”, каже Гордана Миловановић из Центра за подршку и инклузију „Хелп нет“.
„Предсрасуда је да млади или стари не желе да раде на повећању солидарности, напротив они су веома заинтересовани и то је врло интересантно јер сам ја прва очекивала да ће старији који су већином у пензији и углавном се баве својим породицама и имају вишак слободног времена, да ће они бити заинтерсовани и желети да учествују у неким пројектима и радионицама. Али, када су у питању млади, поготово у данашње време, када млади живе брзо, а немају времена ни за кога и ни за шта, ту сам била заиста изненађена – да су млади заиста прихватили да дођу на те радионице и да крену“, објашњва Миловановић.
Она каже да су на радионицама које је удружење Хелп нет организовало млади и стари ступали у контакт, да су могли да заједно раде на одређеним задацима и стварали су одређене врсте конекција, да су млади желели да насатве да долазе и да одрже контакт са старијим особама са којима су се ту упознали.
То у најмању руку говори о отворености младих људи ка старима и ка другим генерацијама , што управо је супротно од стереотипа да млади не желе да буду у контакту са старима.
„Деца искрено улазе у односе и интеракције и када видим да су заинтерсовани за то, ја знам да смо успели“, каже Миловановић и додаје да је организовање заједничких активности за старе и младе благотворно и за једне и за друге, јер пре свега младе особе осим са својим бакама и декама и немају нарочито где да се сретну и друже са старијим особама, осим ако није неки старији професор у школи. Управо овакве активности служе да млади виде шта старији мисле, какве су њихове емоције, како они виде данашњи свет и то су предивне интеракције“, наводи она.
Улога медија у креирању другачије слике у јавности
У таквом окружењу медији имају велику улогу и могу значајно да промене слику и старих и младих и да значајно допринесу смањењу стереотипа.
„Медији могу много, јер они пре свега креирају део стварности и утичу на мишљења људи. На пример овакве врсте текстова су сјајне, зато што управо оваквим радом се суштински доприноси смањењу јаза. Медији треба да раде на промени медијске слике коју шаљу свом аудиторијуму када су у питању одређене генерације и одређене старосне доби. Они не треба да подражавају већ уврежена мишљења и ставове, већ на против, треба да их разбијају усмеравају у правцу толеранције и разумевања.“, каже Златко Марковиновић, дугогодишњи телевизијски новинар.
Приказивањем старих као потрошача пензионог фонда, или старих како су болесни, или неактивни, или необразовани, само се продубљују већ постојећи стеретипи о овој популацији. Зато је важно приказивати добре и позитивне примере, а не само тражити лоше у свему.
Весна Самарџија
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Бринимо једни о другима“ чију реализацију је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије
