Видљивост влашке националне заједнице у медијима и јавности – Vizibilitatea comunității naționale vlăhe în mass-media și în spațiul public

Видљивост националних мањина у медијима и јавном простору има значајну улогу у очувању њиховог идентитета, језика, културе и традиције. То важи и за влашку националну заједницу у Србији, чије је културно наслеђе препознатљив део источне Србије.

Начин на који су припадници влашке заједнице представљени у медијима може допринети бољем разумевању њихове традиције, обичаја и савременог живота. Истовремено, присуство тема које се односе на Влахе у локалним, регионалним и националним медијима може подстаћи интересовање шире јавности за културну баштину овог народа.

Поред медија, важну улогу у видљивости заједнице имају културне манифестације, фестивали, рад културно-уметничких друштава, удружења грађана и институција које се баве очувањем традиције. Кроз такве активности јавност има прилику да се упозна са влашким обичајима, народним стваралаштвом, музиком, игром и другим елементима нематеријалног културног наслеђа.

На основу прегледа доступних медијских објава може се уочити да се Власи најчешће помињу у контексту културе, традиције и очувања идентитета. Теме које се најчешће појављују односе се на фолклор, манифестације, народне обичаје, влашку музику и рад културно-уметничких друштава. У таквим прилозима влашка заједница је углавном представљена кроз призму културног наслеђа, традиције и активности које доприносе њеном очувању.

Поред културних тема, у медијима се повремено објављују и информације о активностима Националног савета Влаха, посебно у областима које се односе на очување језика, културе, информисања и остваривање права националне мањине. Такође, присутни су и текстови који се баве нематеријалним културним наслеђем, народним веровањима, ритуалима и обичајима карактеристичним за подручје источне Србије, где влашка традиција има снажно упориште.

„У поређењу са већим националним мањинама, можемо рећи да Власи нису често тема националних медија. Њихова заступљеност је знатно већа у локалним и регионалним медијима источне Србије, где се редовно прате културне манифестације, активности удружења и догађаји значајни за локалну заједницу. На националном нивоу теме везане за Влахе углавном доспевају у фокус када се ради о већим културним догађајима, раду Националног савета или неком догађају који изазове шире интересовање јавности“, каже Златко Марковиновић новинар са дугогодишњим искуством праћења националних заједница. 

Посебно занимљиво питање није само колико су Власи присутни у медијима, већ на који начин су представљени јавности. Да ли се о влашкој заједници најчешће говори кроз призму фолклора, традиције и обичаја, или постоји простор да се она представи и као савремена заједница чији припадници учествују у различитим областима друштвеног живота – образовању, предузетништву, науци, култури, спорту и другим активностима?

„Начин на који се једна заједница представља у медијима утиче на то како је шира јавност доживљава. Зато је важно сагледати да ли медијска слика Влаха обухвата само елементе традиције и наслеђа или приказује и савремени живот њених припадника“, наводи Марковиновић.

Подсетимо, према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова из 2022. године, које је објавио Републички завод за статистику, у Србији живи 21.013 припадника влашке националне заједнице. Највећи број Влаха живи у региону Јужне и Источне Србије – 19.569, затим у региону Шумадије и Западне Србије – 923, док је њихов број најмањи у Војводини и Београдском региону. Ови подаци потврђују да је влашка заједница и даље најбројнија у источној Србији, где су очувани бројни елементи њеног језика, традиције и културног наслеђа.

Занимљиво је да подаци истог пописа показују да се 23.216 грађана изјаснило да им је влашки матерњи језик, што је више од броја оних који су се национално изјаснили као Власи. Овај податак указује да матерњи језик и национално изјашњавање не морају увек да се поклапају, што је карактеристика која се може уочити и код појединих других националних заједница.

Ови подаци, поред демографске слике, отварају и питање начина на који се идентитет једне заједнице представља у јавности – кроз очување традиције, али и кроз савремени живот њених припадника.

Пројекат „Власи у Србији – савремен живот и идентитет – Vlahi în Serbia – viața contemporană și identitatea“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Vizibilitatea minorităților naționale în mass-media și în spațiul public are un rol important în păstrarea identității lor, a limbii, culturii și tradiției. Asta se referă și la comunitatea națională vlahă din Serbia, a cărei moștenire culturală este o parte importantă și cunoscută a estului Serbiei.

Felul în care membrii comunității vlăhe sînt prezentați în mass-media poate să contribuie la o mai bună înțelegere a tradițiilor, obiceiurilor și a vieții lor de astăzi. În același timp, prezența temelor despre Vlahi în presa locală, regională și națională poate să aducă mai mult interes din partea publicului larg pentru cultura și moștenirea acestei comunități.

Pe lîngă mass-media, un rol mare în vizibilitatea comunității îl au manifestările culturale, festivalurile, activitatea ansamblurilor folclorice, a asociațiilor cetățenești și a instituțiilor care se ocupă cu păstrarea tradițiilor. Prin aceste activități, oamenii pot să cunoască obiceiurile vlăhești, creația populară, muzica, jocurile și alte părți ale patrimoniului cultural nematerial.

După privirea asupra articolelor și știrilor disponibile în mass-media, se poate vedea că Vlahi sînt pomeniți cel mai des în legătură cu cultura, tradiția și păstrarea identității. Cele mai multe teme se referă la folclor, manifestări, obiceiuri populare, muzica vlahă și activitatea ansamblurilor culturale-artistice. În astfel di materiale, comunitatea vlahă este prezentată mai ales prin moștenirea culturală, tradiție și activitățile care ajută la păstrarea ei.

Pe lîngă temele culturale, în mass-media apar din cînd în cînd și informații despre activitatea Consiliului Național al Vlăhilor, mai ales în domeniile care țin di păstrarea limbii, culturii, informării și realizarea drepturilor comunității naționale. De asemenea, sînt prezente și articole despre patrimoniul cultural nematerial, despre credințe populare, ritualuri și obiceiuri specifice pentru zona estică a Serbiei, unde tradiția vlahă are un loc important.

„Față di minoritățile naționale mai mari, putem spune că Vlahi nu sînt des subiect în mass-media națională. Prezența lor este mult mai mare în presa locală și regională din estul Serbiei, unde sînt urmărite regulat manifestările culturale, activitățile asociațiilor și evenimentele importante pentru comunitatea locală. La nivel național, temele legate di Vlahi ajung mai mult în atenție atunci cînd este vorba despre evenimente culturale importante, activitatea Consiliului Național sau despre un eveniment care atrage interes mai larg al publicului”, spune Zlatko Markovinovici, jurnalist cu o experiență îndelungată în urmărirea temelor legate di comunitățile naționale.

O întrebare deosebit de interesantă nu este doar cît di prezenți sînt Vlahi în mass-media, ci în ce fel sînt prezentați publicului. Se vorbește despre comunitatea vlahă mai ales prin folclor, tradiție și obiceiuri sau există loc pentru prezentarea ei ca o comunitate modernă, ai cărei membri participă în diferite domenii ale vieții sociale – educație, antreprenoriat, știință, cultură, sport și alte activități?

„Felul în care o comunitate este prezentată în mass-media influențează modul în care ea este văzută de publicul larg. De aceea este important să se vadă dacă imaginea vlahilor în mass-media cuprinde doar elemente ale tradiției și moștenirii culturale sau prezintă și viața de astăzi a membrilor acestei comunități”, spune Markovinovici.

Să amintim că, după rezultatele Recensămîntului populației, gospodăriilor și locuințelor din anul 2022, publicate di Institutul Republican di Statistică, în Serbia trăiesc 21.013 persoane care s-au declarat Vlahi. Cel mai mare număr di Vlahi trăiește în regiunea Serbiei de Sud și de Est – 19.569 persoane, apoi în regiunea Șumadiei și Serbiei de Vest – 923 persoane, în timp ce cel mai mic număr este în Voivodina și în regiunea Belgradului. Aceste date arată că comunitatea vlahă este și astădzi cea mai numeroasă în estul Serbiei, unde sînt păstrate multe elemente ale limbii, tradițiilor și moștenirii sale culturale.

Este interesant faptul că aceleași date ale recensămîntului arată că 23.216 cetățeni au declarat că limba lor maternă este limba vlahă, ceea ce este un număr mai mare decît numărul persoanelor care s-au declarat național Vlahi. Acest fapt arată că limba maternă și apartenența națională nu trebuie întotdeauna să fie aceleași, lucru care poate fi observat și la alte comunități naționale.

Aceste date, pe lîngă imaginea demografică, deschid și întrebarea despre felul în care identitatea unei comunități este prezentată în spațiul public – prin păstrarea tradiției, dar și prin viața modernă a membrilor ei.

Proiectul „Vlahi în Serbia – viața contemporană și identitatea – Vlasi u Srbiji – savremen život i identitet” este cofinanțat di partea Ministerului Informării. Părerile și punctele di vedere prezentate în proiectul media susținut nu exprimă în mod obligatoriu părerile și poziția organului care a acordat mijloacele financiare.