У данашњем динамичном свету, рекреативни спорт постаје не само извор физичке активности већ и мост који спаја различите генерације. Кроз заједничко бављење спортом, млади и старији проналазе простор за заједнички раст, учење и међусобно разумевање.
Свет рекреативног спорта није ограничен на одређене године или физичку спремност. Он нуди инклузиван простор где се различите генерације сусрећу, делећи не само теретницу или терен, већ и вредности које спорт подстиче – тимски рад, фер плеј и лични развој.
Млади појединци добијају прилику да уче од искуснијих генерација, не само у вези са техникама и тактикама, већ и о животним лекцијама. Старији, с друге стране, пронађу инспирацију у енергији и ентузијазму млађих, ревитализујући свој однос према активном животу.
Рекреативни спорт, било да је у питању фудбал у парку или групно вежбање, ствара платформу за спонтане разговоре, дељење смеха и изградњу међугенерацијских веза. Ово помаже у превазилажењу предрасуда и стварању заједнице која цени разноликост.
„Пре сам ишла на аеробик, сада вежбам у теретани. И тамо на аеробику, посебно, а и у овде у теретани има жена свих генерација. И то уопште не представља проблем. Напротив. Увек је има нека старија жена која нас млађе насмеје, опусти. Упознала сам много старијих жена, са којима сам могла да разговарам током тренинга или после о различитим питањима – било да је везано за само вежбање, или неки здравствени проблем, психички или животни проблем. Просто кроз тај спорт и заједничко проведено време, много тога се успостави међу људима, а ту године нису битне“ каже Марица Петровић.
У корену овог феномена лежи не само физичка добробит већ и социјална интеракција која прожима сваки ниво друштва. Спорт постаје језик који сви разумеју, без обзира на године или животно искуство.
С друге стране, 65-огодишња Весна Марковић почела је у шездесетим годинама да иде на јогу, из здравствених разлога. Каже да сада иде и даље, али не само због физичког, већ и због менталног здравља.
„Ја никада пре нисам ишла на неке тренинге, због кичме и ногу морала сам ето у шездесетим годинама да кренем. Било ми је јако тешко и плашила сам се како ћу ја то. Поготово што сам знала да ту има млађих, а ја сам старија и болесна, плашила сам се погледа, оговарања, да ћу тамо бити најгора. Са сестричином сам кренула на први час, она ме је упознала са својим вршњакињама које имају 25 година. То су све дивне младе жене које воде рачуна о свом здрављу. Ја сам се брзо са њима спријатељила, сада се обожавамо. Мене баш брига, ја причам свашта са њима, оне се смеју, али кроз то што причам то је све донекле и истина и трудим се да им кроз неке своје животне примере помогнем у неким тренуцима за које видим да су за њих изазовни. С друге стране, опет они мени помажу јер ме бодре, да успем, да долазим, да вежбам, да се добро осећам. И то је дивно“, прича Весна.
Спорт доноси бројне добробити за међугенерацијско повезивање, често служећи као мост који спаја различите добне групе.
Неке од кључних добробити су јачање осећаја припадности и тимског духа међу генерацијама, подстицање здравих стилова живота, одржавање активног ритма живота кроз све животне фазе, разбијање предрасуда и стереотипа и препознавање да су интереси, ентузијазам и енергија присутни у свим добним групама. Такође, спортске активности подстичу друштвену интеракцију: Било да се ради о навијању на утакмицама, заједничким тренинзима или спортским догађањима, спорт пружа прилику за спонтане социјалне интеракције. Ове прилике јачају друштвену кохезију, стварајући основу за дуготрајна пријатељства између генерација.
Рекреативни спорт не само да подстиче здрав живот, већ гради мостове међу генерацијама, остављајући трајни печат на духу заједнице.
Весна Самарџија
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Бринимо једни о другима“ чију реализацију је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије
