Неки од најважнијих и најчешћих стереотипа о старима јесте да нису спремни за учење и да нису вични новим технологијама и дигиталном добу. С друге, стране, када су млади у питању најчешћи стереотип је да „они ништа не знају“, што је наравно погрешно поготово у светлу дигиталног знања. Сви знамо, и није реткост, да управо млади обучавају и помажу старима у савладавању дигиталног доба и употребе паметних апарата, било да је у питању неформално или формално образовање. Управо ово је један од дивних примера међугенерацијске солидарности.
ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ У ТРЕЋЕМ ДОБУ И ПОМОЋ МЛАДИХ У САВЛАДАВАЊУ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Дигитална писменост међу старијом популацијом може варирати. Неки старији људи су вешти у коришћењу дигиталних технологија , док за друге то може представљати препреку.
Млади људи играју кључну улогу у подршци старијима у савладавању нових технологија, градећи мост између генерација. Кроз различите иницијативе , млади пружау неопходну подршку старијима у дигиталном свету.
Управо један од начина је организовање радионица и курсева где млади деле своја знања о паметним телефонима, рачунарима, интеренету. Ове интерактивне сесије омогућавају старијима да постављају питања и уче кораке кроз дигиталне изазове. Један такав курс биће одржан у скупштинској сали Општине Палила у трајању од три дана.
С а друге стране, млади често пружају личну подршку кроз индивидуалну помоћ старијима, пре свега у свом окружењу. Диван је пример пензионерке Наде Рајковић и њеног унука.
„Када су у питању нове технологије ја умем да користим интернет на лаптопу, то ми је ћерка наместила. Ту тако читам разне чланке, више не купујем новине. Потражим неки рецепт, савет за здравље и слично. Имам и мобилни телефон, али ту само знам да се јавим и да позовем, и да фотографишем, али немам навику“, каже Нада додајући да кад се нешто поквари или кад нешто не зна увек се обраћа млађим члановима породице.
„Кад год ми нешто треба у вези са техником ја се обратим млађима, они то знају. Углавном питам ћерке, али сада већ и унука, он воли да ми помогне. Он има девет година, ја имам седамдесет, али лепо се разумемо. Он нарочито зна да ми помогне када ми се поквари или када ја нешто погрешно стиснем на телевизору, он онда дође па ми то поправи. Ту имам два даљинска, па онда некад се побрка, он то успешно решава и буде срећан он што ми је помогао, а ја будем срећна јер је тако паметан“, каже Нада.
Нада Рајковић и њен унук
У крајњој линији, сарадња младих и старијих у савладавању нових технологија не само да помаже старијима да остану повезани са модерним друштвом, већ и јача међугенерацијске везе, стварајући снажну заједницу у којој млади и стари подржавају једни друге.
Весна Самарџија
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Бринимо једни о другима“ чију реализацију је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије
