Иако велики број грађана једва чека да оде у пензију или чак и превремено одлази, има и оних који након што оду у пензију желе да наставе да раде. Иако се на њих понекад гледа са аспекта – Зашто узимају радна места онима који немају посао, њих треба посматрати као огроман потенцијал и извор знања и искуства који млађима у радном колективу може донети много доброг, а на крају и самом послодавцу.
Закони Републике Србије дозвољавају особама које су оствариле право на старосну пензију да поново заснују радни однос, уколико су за то наравно испуњени услови. Пензионери који се запосле имају иста права и обавезе као и остали запослени, а по завршетку ангажмана могу остварити и ревизују пензије по основу новог радног стажа.
Запошљавање пензионера све је чешћа пракса у нашој држави, а бенефите све чешће уочавају и сами послодавци.
„Пре свега мени много значи то што сам ангажовала пензионерку јер она има времена да ради, може да остане дуже ако треба, не дође ненаспавана на посао или да откаже долазак, јер једноставно она има времена да одмори кад дође кући. Друго, веома ми значе њена познанства, ми живимо у малом граду, она је радила у великој фабрици и она познаје много људи који долазе у моју радњу ради ње. Да не спомињем колико има знања о овом послу и искуства, колико млађе колеге могу да науче од ње“, каже млада предузетница која држи кројачку радњу у Новом Саду.
С друге стране, пензионери који су и даље активни кажу то их одржава у животу. Без обзира што су завршили званично свој радни век, рад им много значи – пре свега јер одржавају кондицију а онда и остају у контакту са људима.
„Ја када сам отишла у пензију, мислила сам сад само чекам да умрем. Међутим, онда сам се поново запослила у мојој струци. Срећна сам што радим. Пре свега јер сам у колективу, јер могу да покажем млађима како се нешто ради, ја се бавим занатским послом, имам искуства, хиљаде пари обуће је прошло кроз моје руке, знам много о овоме и желим да поделим знање са оним млађима који желе да науче. А има таквих који долазе и питају, слушају шта им се каже и труде се да буду добри. Има и оних других, али они брзо одлазе. Ја се трудим око тих младих људи. Знам шта је младост, и жене које имају децу, па проблеми, обавезе. Ја то све разумем и помажем им колико могу. Али помажу и они мени, кад нешто не могу, има те фине младе деце, па ми персирају, па кажу ајде ми ћемо то, нама је лакше… И тако, онда је то заиста лепо радити са таквим младима, осећам да моје године имају поштовање. А и нашим послодавцима добро“, прича кроз смех Вера Марковић која ради у једној фабрици иако је још пре скоро десет година отишла у пензију.
Иако у друштву постоје бројне предрасуде о старијим радницима, послодавци су врло добро увидели предности рада ове радне снаге и људи у пензији су радо виђени на неким радним местима и у неким компанијама. Уједно њихово присуство доприноси бољем функционисању колекитва, млађи имају кога да питају и од кога да науче како се ради, док старији уз млађе се осећају боље, поштованије и корисније у друштву.
Весна Самарџија
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Бринимо једни о другима“ чију реализацију је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије
