Када је реч о интернету и друштвеним мрежама изузето је значајно да свом детету од првог тренутка када му се дозволи да користи дигиталне уређаје попут телефона, таблета, рачунара и слично, да му се објасни како да на правилан начин користи модерну технологију, како да избегне замке небезбедног коришћења интернета али и шта све подразумева култура понашања на интернету.

Дигитална безбедност (или сајбер безбедност) је скуп мера, технологија и пракси које се користе да би се заштитили дигитални уређаји, мреже и подаци од неовлашћеног приступа, напада, крађе или оштећења. Ту спада заштита података, спречавање крађе или губитка информација попут лозинки, личних података, финансијских информација и слични, затим безбедност самих уређаја од вруса, малвера и других видова сајбер претњи, потом мрежна безбедност – заштита мрежа од упада, хаковања или надзора.

Важан сегмент је и аутентификација и контрола приступа, а то значи   употребу метода за проверу идентитета корисника и наравно едукација корисника  како да препознају опасности као што су фишинг напади (лажни мејлови), сумњиве апликације и линкови.

Лозинка је прва линија одбране у дигиталном свету. Јака и добро направљена лозинка значајно смањује ризик од хаковања. „Добра лозинка је дугачка најмање 12-16 карактера, најбоље би било да буде сложена значи да има велика и мала слова, бројеве и специјалне знакове (@, #, $, %). Не треба користити неке уобичајене лозинке типа 1111, или 123456 или датум рођења…“каже ИТ стручњак Владимир Лалошевић.

Проблем настаје када се има много лозинки ( за фејсбук, инстаграм, мејл, теелфон, разноразне сајтове, налоге и слично. У том случају савет је да се користи менаџер лозинки (нпр. Bitwarden, 1Password, LastPass). Они памте све лозинке и аутоматски их уносе по потреби.

2FA је додатни слој заштите који тражи два начина потврде идентитета приликом пријаве. Чак и ако неко украде  лозинку, неће моћи да се пријави без другог фактора, а тај друг фактор је на пример јединствени код послат на SMS или е-пошту или код из аутентикацијске апликације (нпр. Google Authenticator, Microsoft Authenticator, Authy) и сад све популарнија ниометрија (отисак прста, лице). Ово је веома ефикасно средство против крађе налога.

„Највише од свега користим Инстаграм. Сви моји вршњаци то користе, ретко ко користи Вибер, тако да ми је то уједно и вид комуникације. Инстраграм налог сам отворио у петом разреду у дговору са мојим родитељима, имали су моју шифру и контролисали су и гледали шта пишем и шта радим, ја сам га користио нормално и за добре ствари тако да није било проблема. МАда било је случајева да ми се јављају непознати бројеви да ме питају где сам, шта радим, да желе да се упознају са мном.“, каже  шеснаестогодишњак из Сремске Митровице. 

Интернет представља огроман извор нецензурисаних информација које нису прилагођене сваком узрасту. Употреба интернета без надзора одраслих може довести дете до садржаја који промовишу насиље, сексуално су експлицитни или подстичу непримерено понашање.

„Интернет је данас неизбежна стварност, како код нас одраслих тако и код деце. Приморани смо да се на разне начине бранимо од негативних утицаја. Што се нас тиче прва мера је ограничавање времена проведеног на интернету, а друга мера је апсолутна контрола историје прегледања садржаја који су гледали“, каже отац двоје малолетне деце Далибор Међедовић.

„Има више начина како пратимо активност деце на интернету. Пре свега погледам за време док он гледа у телефон шта гледа, или га питам шта гледа, или ако гледа преко телевизора Ју Тјуб онда заједно некад гледамо, или ја с времена на време погледам шта гледа. После то мало прокоментаришемо, или ако му се нешто баш допало, онда тражим да заједно то погледамо. Такође, често гледам у историју претраге – шта је све гледао и које странице или садржаје посећивао. Важно је и то шта је он куцао, јер некад њему не изађе оно што је он тражио, пошто су они још мали, изађе им неки сличан садржај или нешто на енглеском, он не зна шта је то и тако они понекад стигну до нежељених садржаја“, каже отац малолетног дечака Срђан Самарџија. „Такође, увек ограничавамо време проведено на интернету, они немају осећај колико они стварно потроше времена на интеренту, некад ни ми одрасли немамо, па онда увек унапред договоримо колико може да буде на интернету или колико може да користи дигиталне уређаје, који не морају за своје активности нужно да користе интернет, Увек пита да ли сме да гледа, кад смо ми ту, а кад нисмо, видимо понекад да је гледао. Али ако је то на пример неки спортски догађај, мени не смета, сматрам да је то исто као да је гледао на телевизији“, каже мајка једног десетогодишњака.

10 практичних савета за сигурност на мрежи

• Не дели личне податке.
  Избегавај да објављујеш своју адресу, број телефона, школу коју похађаш, локацију на којој се налазиш или било шта што те може идентификовати.

• Пази шта делиш.
  Фотографије, снимци и поруке које пошаљеш могу остати на интернету заувек. Размисли два пута пре него што нешто објавиш или пошаљеш.

• Користи јаке лозинке.
  Лозинке треба да буду сложене (комбинација великих и малих слова, бројева и симбола) и да их никоме не откриваш, осим родитељима.

• Не прихватај непознате особе.
  Ако ти неко непознат пошаље захтев за пријатељство или поруку, игнориши или блокирај ту особу. Никад не знаш ко је са друге стране екрана.

• Не одговарај на увреде или претње.
  Ако те неко узнемирава, не улази у расправу. Сачувај доказе (слике екрана, поруке) и обавести одраслу особу од поверења.

• Проверавај подешавања приватности.
  Подеси профиле на друштвеним мрежама тако да садржај виде само пријатељи, а не сви корисници. Редовно проверавај ко има приступ твојим објавама.

• Буду опрезан у онлајн играма.
  И у играма може доћи до насиља и увреда. Ако се осећаш непријатно или угрожено, искључи ћаскање и пријави понашање.

• Никад не шаљи интимне снимке или фотографије.
  Чак и ако некоме верујеш, не знаш шта се може десити у будућности. Такви садржаји се могу злоупотребити.

• Разговарај са родитељима или наставницима.
  Увек је у реду потражити помоћ. Ако осетиш да је нешто чудно, узнемирујуће или опасно – не ћути.

• Пријави насиље.
  Сајбер насиље није твоја кривица. Пријави га платформи (нпр. Facebook, Instagram), школи или надлежним органима.

Весна Самарџија

Пројекат „Кликни паметно, живи сигурно: Дигитални свет без опасности за децу и младе“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.