Од рудничких дубина до градске славе: Прича о Бору

Град Бор, смештен у источном делу Србије, представља један од најзначајнијих индустријских центара земље, пре свега захваљујући свом богатом рударском наслеђу. Његова историја је тесно повезана са открићем и експлоатацијом рудних богатстава, нарочито бакра, што је обликовало не само привредни, већ и културни и друштвени развој овог краја. Иако је као насеље постојао и пре индустријализације, прави процват Бор доживљава почетком 20. века, када долазак француске компаније и отварање рудника мењају изглед и значај овог места. Истраживање историје Бора открива како је једна варошица израсла у град од међународног значаја, чији се утицај осећао далеко ван граница Србије.

„Археолошки трагови указују да је на овим просторима било живота и рада од праисторије до данас. У близини Бора, у Злотској пећини, нађени су остаци првог насеља у овом крају који датирају из времена од пре око 5000 годин„, каже се у Туристичкој мапи Бора. 

Данашњом територијом Града Бора на преласку из старог у нови век владали су Римљани, док је у раном Средњем веку територија Бора била у саставу Душановог царства. Средином 15. века овде је основан Видински пашалук којим су управљали Турци. У време ратова Турака и Аустрије, Бор се налазио у саставу Тимочке крајине. Бор је више путамењао државу којој је припадао, а коначно је присаједињен Србији 1833. године, од када га често посећује кнез Милош Обреновић. Он је довео рударског стручњака Саса барона Хердера чији је задатак био да истражи налазишта руде, пре сввега злата и бакра.

„Бор се као насеље први пут спомиње у 18. веку. По подацима из 1844. било је 58 кућа и 230 становника. Чешки инжењер Фрањо Шистек, тражећи злато за београдског богаташа Ђорђа Вајферта, је открио руду бакра“ наводи се на званичној презентацији Града Бора.

Чувени индустријалац, Ђорђе Вајферт у сарадњи са француским капиталистима основао је предузеће са седиштему Паризу „Француско друштво борских рудника, концесија Свети Ђорђе“. „Власништво над Борским рудником у периоду од 1903. до 1940. године држао је француски капитал“, наводи се на званичној презентацији Града Бора.  

Током Другог светског рата управљање рудником преузели су Немци, а након рата рудник је постао државно власништво.

Године 1947. Бор је добио статус Града и тада је бројао око 8000 становника.

„Шездесетих година прошлог века почиње убрзани индустријско-урбани развој. Граде се нови металуршки и индустријски капацитети, отварају нови рудници, граде станови, пруге, путеви и други инфраструктурни објекти. Град постаје место у које долазе људи из свих крајева земље, налазе посао, формирају породице и ту остају да живе. Бор постаје образовни, здравствени и културни центар Источне Србије. Рударско металуршки факултет, прва високошколска институција у граду, почео је да ради 1. октобра 1961. године. Институт за бакар основан је 1963. године“,наводи се на сајту Града.

У једном моменту РТБ Бор је бројао 22.000 запослених. Свој врхунац доживео је 80-их година 20. века када је концерн имао представништва у Америци и Немачкој. Током 90-их година делио је судбину бројних предузећа, а 2018. године прешао је у руке кинеске компаније „Зиђин“.

Бор данас

Велики грб Града Бора/ ФОТО/ Град Бор

Данас је Бор симбол рударства у Србији. Иако су се услови променили, град и даље живи у ритму рудника, уз настојања да се развија и као образовни и туристички центар, посебно захваљујући природним лепотама као што су Борско језеро и планина Стол. Поред тога, у Бору постоји Рударско-металуршки факултет који је део Универзитета у Београду и важан је образовни центар за младе из целе Србије. Град се развија у смеру модернизације и побољшања квалитета живота својих грађана, чувајући истовремено своје богато рударско наслеђе.

Бор данас броји скоро 29.000становника, подаци су пописа из 2011. године, што је пад у односу на податке из претходног пописа. Скоро 85% становништва су Срби, а након њих најбројинији су Власи, Роми и Македонци.

Историја Бора јасно показује како један мали крај, богат природним ресурсима, може постати важан индустријски и културни центар. Захваљујући рударству, Бор је кроз векове пролазио кроз бројне промене, од праисторијских насеља, преко римске и турске владавине, до модерног града са развијеном индустријом и образовањем. Иако је Бор данас суочен са изазовима савременог доба, он и даље чува своје наслеђе и тежи ка развоју и унапређењу живота својих становника. Овај град представља пример спајања традиције и модернизације, као и важан симбол источно српске привреде и културе.

Извор/ Званична презентација Града Бора, Туристички водич Града Бора (2023),  Википедија

Пројекат „Туризам у Бору – скривене лепоте“ суфинансиран је од стране Града Бора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.