ОДРЖАНИ 50. КРАЈИНСКИ ОБИЧАЈИ

Јубиларни 50.„Kрајински обичаји“, једна од најстаријих манифестација у Неготинској Kрајини одржани су у Неготину 18. и 19. јуна. Пуних 50 година, ова манифестација изворног народног стваралаштва, под своје окриље, свакога јуна, у време сећања на историјски догађај – чувену битку код Штубика и Малајнице, пре тачно 216. година, окупља искрене заљубљенике и чуваре народне културе и традиције и ослања се и на јунаштво и богатство духа наших Kрајинаца.

Богдан-Гугић,-заменик-председника-Општине-Неготин

Отварајући манифестацију у неготинскм Дому културе, Богдан Гугић, заменик председника Општине Неготин, истакао је да је обележавање значајних датума изузетно важно како бисмо деци и младима указали на величину и значај жртава које су наши преци поднели за слободу будућих нараштаја.

-Поред велике захвалности морамо се трудити да се хероизам наших предака никада не заборави. Кажу да они који не памте прошлост, осуђени су на то да је понове, а ми то не желимо да дозволимо. Пола века трајања Крајинских обичаја је за свако поштовање и желим организаторима догађаја да и у наредним годинама истрају у настојањима да се наши корени кроз очување и презентовање старих игара, обичаја и народног стваралаштва не забораве и да постану што видљивији младим нараштајима. Захвални смо Министарству културе на подршци, као и неготинском Дому културе, Месној заједници Штубик, Културно-уметничком друштву „Прераст“ из Штубика и Основној школи „Хајдук“ Вељко“- истакао је Богдан Гугућ.

.

Uruena-priznanja-na-otvaranju

Прве вечери 50. “Крајинских обичаја, програм обележавања значајног јубилеја започео је доделом јубиларних признања за допринос развоју Крајинских обичаја покровитељима: Општини Неготин и Министарству културе, као и центрима и домовима културе који су протеклих година, анимирали, припремали и окупљали културно уметничка друштва да се представе и презентују своје обичаје на Крајинским обичајима у Штубику, из Бора, Бољевца, Зајечара и Кучева. Јубиларна признања додељена су и суорганизаторима: Месној заједници Штубик, Основној школи „Хајдук Вељко“ и КУД-у „Прераст“ из Штубика, као и појединцима, пријатељима Манифестације који су градили и развијали ову смотру кроз деценије.

.

Grupa-Kalem

У наставку програма представила се група „Калем“ из Београда, коју чине професионални, академски музичари Стефан Илић (вокал/виолина) и Душан Поповић Липовац (гитара). КАЛЕМ је на концерту провео публику кроз одабрани репертоар традиционалних песама као што су: Кад сум бил, Мори Ђурђо, Маријо, дели бела кумријо, А што ти је мила кћери, Заспо Јанко, Расло ми је бадем дрво …, али је представио и неке од својих Месече, Нисам моро, моро моја, Орхидеја, Циганчица, Под Гором и друге.

.

Други дан “Крајинских обичаја“ почео је дефилеом изворних група и КУД-ова, a настављен полагањем цвећа на споменик палим ратницима. У спомен и сећање на историјски догађај – чувену битку код Штубика и Малајнице, пре тачно 216 година, цвеће су положиле делегације Општине Неготин, Дома културе „Стеван Мокрањац“ и Историјског архива, СУБНОР-а, Општинске организације резервних војних старешина, Борачке организације Штубик, Месних заједница Штубик и Малајнице, КУД“Прераст“и ОШ“Хајдук Вељко“ из ШтубA.

.Потом је на великој, реновираној сцени приређен традиционални наступ дечијих и старијих изворних група и Културно-уметничких друштава: „Прераст“ из Штубика, „Воја Чурић“ из Кобишнице, „Чучук Стана“ из Сикола, „Карбулово“ из Карбулова, „Димитрије Беливакић из Буковча „Ђура Јакшић“ из Сумраковца, „Петар Радовановић“ из Злота, „Лозовица“ из Горњана, „Граничар“ из Халова и „Слога“ из Вражогрнца. Програм је започео наступом ученика ОШ „Хајдук Вељко“ из Штубика, а поздравну здравицу упутио је казивач Власта Бачиловић из Кривеља.

Najlepse-cobanice

На опште одушевљење публике приређен је и избор за најлепше чобанице 50. Крајинских обичаја, те је жири у саставу: Зоран Катић, селектор испред централног Савеза аматера у култури Србије и Милан Радосављевић, уредник ликовног програма у Дому културе у Неготину, за Најлепшу чобаницу прогласио Анћелу Ђурић (2006), представницу КУД-а „Чучук Стана“ из Сикола. Матеа Бешинић (2009) из КУД-а „Петар Радовановић“ Злот проглашена је за Прву пратиљу, док је Емилија Станикић (2009) испред КУД-а „Ђура Јакшић“ из Сумраковца освојила титулу Друге пратиље јубиларних Крајинских обичаја.

Vuna

Када су у питању традиционалне вештине, прво место у брзом упредању вуне освојила је Јелица Дуцић (1956) из Штубика која је за 2 минута упрела 6,70 метара дугу вунену нит. Друга је била Радмила Плешић (1958) из Злота, док је трећу позицију заузела Славица Мађаревић (1962) из Кобишнице.

Kacamak

Најбољи качамак припремила је Негослава Ђурић (1965) из Сикола, потом Татјана Трандафиловић (1980) из Кобишнице и Ненад Петковић (1970) из Вражогрнца, који је заузео трећу позицију.

У пастирским надметањима учествовало је педесетак такмичара. У бацаљу камена са рамена, добацивши 9,05 метара, прво место освојио је Андрија Богић (2004) из Малајнице, који се овенчао и титулом победника у скоку у даљ, друго је заузео Александар Илић (2005) из Кобишнице, а треће место припало је Небојши Цветићу (1995) из Сикола. Другопласирани у скоку у даљ био је Давид Петровић, а треће место у овој дисциплини освојио је Дејвид Димитријевић из Горњана.

У потезању чобанског штапа прво место је припало Снежани Бутаревић (1992) из Буковча, имајући у виду да су се такмичари „џентлменски“ договорили да јој, овога пута другопласирани Горан Маринковић из Штубика, уступи своју дугогодишњу необориву прву позицију на Крајинским обичајима. Треће место у овој дисциплини припало је Ивану Јанковићу из Сикола. У надвлачењу конопца тријумфовали су домаћини из Штубика, друго место освојило је Сиколе, док је треће место припало екипи из Халова.

Уз помоћ Министарства културе Републике Србије и Општине Неготин, суорганизатора Месне заједница Штубик, ОШ“Хајдук Вељко“ и КУД-а „Прераст“ из овог села, учесника којих је ове године било око 350, медија, бројних пријатеља и сарадника- искрених заљубљеника у народну традицију и културу, Дом културе „Стеван Мокрањац“ из Неготина је обележио пола века трајања „Крајинских обичаја“.