Према пројекцијама, 2052. године у Србији број особа које имају 80 или више година биће утростручен и они ће представљати четвртину укупног броја старих, што значи да је и последњи тренутак да се посвети пажња неговању избалансираних међугенерацијских односа који се заснивају на обостраном поштовању“, наводи се на сајту Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
У таквим околностима, какво друштво можемо очекивати? Да ли се генерације довољно добро разумеју?
Србија се данас, као и већина европских држава, суочава са променом структуре становништва изазваном продужењем животног века и ниском стопом наталитета. Људи данас живе дуже у бољем здрављу, остају дуже активни, што је једно од највећих цивилизацијских достигнућа, али и једна од највећих друштвених трансформација.
„Стари су углавном приказани као болесни, скупи за друштво, људи који праве гужву у чекаоницама, они су терет за све. С друге стране, млади су приказани као потпуно незаинтересовани, неактивни, али из праксе се показало да то заправо уопште није тако“, каже Гордана Миловановић из Центра за подршку и инклузију „Хелп нет“.
Управо зато неопходно је разбити стереотипе, јер они нису тачни, а ометају напредак друштва. Уствари, много боље би било да се показују позитивни примери и позитивне одлике одређених генерација.
„Лично сматрам да је међугенерацијска солидарност поштовање млађих старијима. Кад смо били мали учили су нас када идете улицом и сретнете старију особу обавезно је јавити се, али како време иде та навика се нажалост полако губила.Не бих ја да кривим младе генерације, више су криви родитељи који не посвећују довољно пажње деци“, сматра Владимир Буквић који је од недавно пензионер.
Без обзира на лоше примере који су на нивоу појединачних случајева, пензионер Буквић сматра да млади ипак се добро опходе према старијима и данас.
Медији као генератор промена
Слици неке генерације у јавности највише могу да допринесу управо медији, који креирању мишљење јавности о одређеним темама, појавама, догађајима.
„Медији овоме доста доприносе кроз приказивање оваквих примера, али и кроз неке сензационалистичке наслове, чиме на негативан начин скрећу пажњу на одређену генерацију“, каже Миловановић и појашњава да исто тако медији могу и обрнуто да ураде – да прикажу добре примере којих има свуда, као и потенцирањем друштвеног дијалога на ту тему.
Ако подражавају стереотипе, они продубљују негативне ставове, а ако приказују позитивне примере онда има шансе да се ти негативни ставовои код људи преокрену.
„Стереотипи се разбијају разговором – у јавности, у медијима, у породици, у школи“ и само су потребни воља и време“, закључује Миловановић.
Тиме се ствара амбијент у коме и млади и стари, али и грађани средњих година се међусобно добро разумеју, имају услове за живот достојне човека 21. века, јер међугенерацијска солидарност подразумева сарадњу свих годишта, свих генерација, у циљу напретка једног друштва и побољшања квалитета живота свих генерација у том друштву.
Весна Самарџија
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Бринимо једни о другима“ чију реализацију је суфинансирало Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије
