У савременом друштву, концепт родне равноправности постаје све важнији, али реалност показује да су жене и даље често у неравнотежи када је реч о политичкој моћи. Истражујемо како жене у Србији користе своје политичке позиције да утичу на одлуке и обликују будућност земље, и како системске препреке, друштвени стереотипи и недовољна подршка могу утицати на њихову способност да стварно утичу на политику. Овај текст разматра и значај праве родне равноправности у политичком животу Србије, истичући како и поред различитих изазова, сваки корак ка већој инклузији женa има снажан утицај на изградњу праведнијег друштва.
Зашто је равноправно учешће жена у свим сферама живота важно? Какве су могућности за жене да се њиховглас чује? И на крају, да ли оне на одређеним функцијама само испуњавању одређене законске квоте, или имају стварну власт у својим рукама?
Србија је усвојила одредбе које имају за циљ повећање учешћа жена у политици. На пример, постоје законске квоте које прописују да најмање 30% кандидата на изборним листама треба да буду жене, што се у Србији углавном и поштује, а у многим срединама тај проценат је и већи. Ове квоте су довеле до повећања броја жена у парламенту и другим политичким телима изнад једне трећине од укупног броја избраних.
Политичке квоте су један од начина да се повећа учешће жена у политици и могу бити корисне у подстицању већег броја жена да се укључе у политичке активности. Квоте могу помоћи у отварању врата за жене, али сама квота не гарантује и стварну моћ.
Стварна моћ зависи од тога како политички систем и институције подржавају жене у одлучивачким позицијама. У неким случајевима, жене на високим позицијама могу имати ограничене овласти или бити постављене на позиције које нису централне за доношење кључних одлука.
Поред квота, постоје и истакнуте жене у српској политици које играју важне улоге. Пример је председница Владе Ана Брнабић, која је прва жена на тој позицији у историји Србије. Њену улогу и активности могу се
посматрати као пример напредовања жена у високој политици.
У исто време и на место председнице
Покрајинске владе дошла је Маја
Гојковић, Јоргованка Табаковић већ 11 година обавља функцију гувернера Народне банке Србије, бројни ресори у Влади Србије поверени су управо женама.
Такође, и неке локалне самоуправе поверене су женама, па је тако на пример до скоро у Руми на месту председника општине и заменика општине била жена. Након што је Александра Ћирић Бошковић напредовала на место покрајинског секретара за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, њена заменица Биљана Поповић-Јовановић и у новом сазиву остала је на месту заменице.
„Жене су другачије од мушкараца и често баш тај женски моменат буде заслужан за нешто што се уради, ваљда проради тај женски инат. Када нешто желите да промените, наиђете на разне врсте препрека, које се врло често само радом могу превазићи, то изискује много времена, јер жена поред свог посла има и кућу и породицу и друге улоге у друштву“, каже Биљана Поповић – Јовановић, заменица председника Општине Рума.
У свему томе велику улогу има подршка ближњих и породице. Без тога не бих могла. Ја сам мајка и све жене које су мајке знају колико то изискује времена. Живимо код мојих родитеља и то ми много значи, јер мени, а мислим да би требало тако и свакој жени да буде, на првом месту је породица и то је основа. Све друго јесте лепо, али некако са породицом има више смисла. Моја мајка је у Удружењу жена, ћерка ми игра у културно-уметничком друштву тако да сам ја све то повезала. Моја љубав према томе свему увукла је и моје чланове породице“, објашњава Поповић – Јовановић.
Сличног је става и некадашња директорка основне школе у Руми Наташа Станић каже да је била част бити на месту директора школа, те заиста могућности јесу једнаке, с једном разликом – улоге мушкараца и жена у породици није иста.
„Да би жена обављала такав посао неопходна је подршка мушкарца и породице. Мени је то на првом месту и било. Када имаш подршку породицу онда је све лакше и осећаш се пријатније и слободније. Посао директора школе је врло захтеван и тражи посвећеност. Често породица трпи због посла – да ли је то неки нескувани ручак или неки неопран прозор у кући, неопеглан веш…Е зато тај компромис мора да постоји унутар породице и онда жена може растерећена и са задовољством да обавља свој посао“, каже Станић.
Жене се најчешће образују у домену здравства, образовања, социјалних питања или уметности. Жене су те које уносе промене када активно учествују у доношењу одлука и када имају могућност да допринесу својим идејама, искуством али и знањем. Управо је за то пример директорка Културног центра „Брана Црнчевић“ у Руми Катарина Филиповић.
„Култура не само да може, већ и јесте пример који следе други сектори, самим тим што када се погледа Рума и руководећа места на пример, можете видети да бројне одговорне функције у нашем граду обављају управо жене. Оне руководе и носе огромне и одговорне послове на својим плећима. Наравно, не желим о овоме да говорим на негативан начин, већ на крајње позитиван начин на тему поделе послова између полова, јер ми не можемо једни без других. Једноставно, дошло је време када жене преузимају и оне послове којих се раније нису ни дотицале. Ако само вратите историју мало у назад, сетићете се да жене нити су возиле аутомобиле, нити су биле на озбиљним позицијама у фирмама, то су се просто сматрали мушким пословима. Данас су жене и у фабрикама, са засуканим рукавима, и на руководећим местима, наравно и технологија посла се променила, али и свест код људи“, сматра Филиповић.
Све је већи број жена које су се одважиле и преузеле одговорност доносиоца одлука, а да би се то постигло код жена је битно стрпљење каже Филиповић и додаје „Да бисте били успешна жена на руководећој позицији битно је сагледавање ситуације, битно је промислити увек, битно је обавити консултације са својим сарадницима. Јер било где где неко руководи – општина, фирма, установа, увек постоји и неко ко је ту дошао пре и ко дуго ради и дуго је у том послу и дуго спроводи многе одлуке и политике, и треба га консултовати. Треба поштовати своје сараднике и све то у својој глави сабрати у једну целину и онда ти је сваки дан добар дан“.
Без обзира на позитивне примере и позитивне резултате у овој области, још увек постоје препреке за напредак жена које се суочавају са бројним препрекама. Оне често морају да се боре са предрасудама и стереотипима који не постоје за њихове мушке колеге.
Женама често недостају ресурси као што су финансијска средства, мрежа подршке и приступ образовању и тренингу који су потребни за успешну политичку каријеру. Ово може ограничити њихове могућности да се укључе у политику или да напредују у политичкој хијерархији.
Међутим, чак и када жене постигну висок положај, могу се суочити са проблемом недостатка видљивости и признања у медијима и јавном дискурсу.
Пројекат „Иста су нам права иако смо различити“ суфинансиран је од стране Општине Мајданпек. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Весна Самарџија
