У савременом друштву, питање радног положаја жена и њиховог економског статуса постаје све значајније и комплексније. Иако је постигнуто значајно напредовање у погледу родне равнотеже и могућности запошљавања жена, још увек постоје бројне препреке које утичу на њихов економски статус и радне услове.
Чињеница: Жене мање зарађују од мушкараца
Један од кључних изазова за жене у радној снази је разлика у платама између мушкараца и жена. Према истраживањима, жене често зарађују мање од мушкараца за исти посао, што доприноси свеукупној економској неједнакости. Осим тога, жене се суочавају са тежим приступом вишим позицијама и менаџерским улогама. Неприступачност ових позиција често је резултат и неформалних баријера, као што су родни стереотипи и очекивања у вези са породицом и радом.
То потврђује и званична статистика.
*Лица без стеченог основног образовања и ниво 1 (основно образовање).
Ниво 2 − стручно оспособљавање или неформално образовање.
Ниво 3 − средње стручно образовање од 3 године или неформално образовање.
Ниво 4 − средње образовање од 4 године – стручно, уметничко, гимназијско.
Ниво 5 − мајсторско или специјалистичко после средњег образовања, 3+2 или 4+1 година.
Ниво 6 − подниво 6.1 (ОАС или ОСС, 180 ЕСПБ) + подниво 6.2 (ОАС или ОСС, 240 ЕСПБ).
Нивои 7 и 8 обухватају: ниво 7, подниво 7.1 (ИАС,макс. 360 ЕСПБ; МАС, 300 ЕСПБ; МСС, +120 ЕСПБ) + подниво 7.2 (САС, + 60 ЕСПБ) + ниво 8 (ДрС + 180 ЕСПБ).
ЕСПБ − Европски систем преноса бодова.
Напомена: Значење осталих скраћеница можете видети у Методолошким објашњењима.
ИЗВОР/ Републички завод за статисткику
Чињеница: Више је жена на евиденцији незапослених
Када је у питању незапосленост, ту жене предњаче. Према подацима који су објављени у редовном билтену Националне службе за запошљавање, у Борком округу у јулу 2024. године регистровано је 6003 незапослена лица, од којих је више од половине жена (3718 жена на евиденцији НСЗ).
Маријана Грабић, директорка сремске Филијале Националне службе за запошљавање истиче да је велики број незапослених жена међу неквалификованом радном снагом, дакле доста је оних са само основном школом, или недовољним искуством.
“Велико је учешће жена међу том неквалификованом радном снагом, што њима отежава да лакше до дођу до посла. Значи то су углавном жене које немају завршену основну школу, или имају само основну школу завршену и које имају мало радног искусва. Немају довољно знања, а често имају и проблем миграције – превоза, поготово ако живе у руралним срединама. То су само неки од разлога зашто се жене налазе у већем броју на евиденцији него мушкарци”, каже Грабић.
Закон о родној равноправност препознаје 45. годину старости као границу посебне осетљивости на тржишту рада, а у новој Стратегији за родну равноправност за период од 2021. до 20230. жене старије од 45 година јесу препознате као група која се теже запошљава.
Како се у документу наводи, „примењиваће се мере иновативних програма и услуга за њихову активацију како би се повећало њихово запошљавање и самозапошљавање, као и креирање радних места за жене са додатно отежаним приступом одрживом запошљавању и самозапошљавању”.
Чињеница: На мању упошљеност жена утиче неретко и фактор породице.
Породичне обавезе, као што су брига о деци и старијим члановима породице, такође имају значајан утицај на радни положај жена. Многе жене бирају флексибилне или полу-радне позиције како би ускладиле професионалне и породичне обавезе, што може ограничити њихов професионални развој и приход. Ниска доступност квалитетних услуга дечје заштите и подршке родитељству може додатно отежати женама да остваре каријерне циљеве.
Милена Божић је мајка четворо деце и каже да је врло тешко ускладити пословне и породичне обавезе.
“Као мајка четворо деце, усклађивање породичних и пословних обавеза представља велики изазов у мом животу. Управљање различитим аспектима живота, од бриге о деци до испуњавања радних обавеза, захтева стално планирањe и прилагођавање. Због тога је за мене изузетно важно да на послу имам одређену флексибилност. Флексибилни радни услови ми омогућавају да прилагодим свој радни распоред како бих могла да будем присутна у важним тренуцима у животу своје деце, као и да успешно завршим све задатке који су ми поверени у послу. Подршка у виду флексибилног рада омогућава ми да задржим и своје професионалне амбиције и лични живот у равнотежи, што је од кључног значаја за моје опште благостање и успех у свим аспектима живота.”
Покретање сопственог бизниса као једно од могућих решења
Покретање сопственог бизниса може бити значајан начин за побољшање радног положаја жена и постизање већег економског оснаживања. Иако предузетништво носи своје изазове, има бројне предности које могу допринети побољшању радне ситуације жена:
Покретање сопственог бизниса омогућава женама да контролишу своје радне услове и структуру радног дана. Ово може бити посебно важно за жене које желе да комбинују професионални живот са породичним обавезама. Флексибилност у раду може омогућити боље управљање временом и равнотежу између посла и личног живота.
Жене које покрећу своје послове не само да стварају сопствени извор прихода, већ и могућности за запошљавање других жена. Ово може допринети економском развоју и оснаживању заједнице, помажући у смањењу разлике у запошљавању и платама.
Постизање финансијске независности кроз предузетништво може побољшати економски статус жена и смањити зависност од других извора прихода. Ово може повећати самопоуздање и финансијску сигурност, као и ослободити жене од зависности од традиционалних послодаваца и могуће дискриминације на радном месту.
Пројекат „Иста су нам права иако смо различити“ суфинансиран је од стране Општине Мајданпек. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно неизражавају ставове органа који је доделио средства.
Весна Самарџија
