Дигитализација је постала кључни покретач промена у савременом друштву, доносећи бројне предности, али и изазове. Када говоримо о родним аспектима дигитализације, важно је разумети како технологија утиче на различите полове и како може допринети родној равноправности, али и потенцијално продубити постојеће разлике.
Прилике за родну равноправност
Једна од најважнијих предности дигитализације је могућност повећања приступа информацијама и ресурсима. Интернет омогућава женама, посебно у руралним и маргинализованим заједницама, да приступе образовању, здравственим информацијама и тржиштима рада. Платформе за онлине учење и виртуелни курсеви нуде женама прилику за усавршавање и стицање нових вештина, чиме се повећава њихова запошљивост и економска независност.
Изазови и неједнакости
Међутим, дигитализација доноси и изазове. Један од значајних проблема је дигитални јаз — разлика у приступу технологији између различитих група. Жене у сиромашнијим регионима често немају приступ интернету или савременим уређајима, што их додатно маргинализује. Такође, родни стереотипи могу утицати на то које се професије сматрају „прикладним“ за жене, често их искључујући из области као што су ИТ и технологија.
Осим тога, дигитално насиље је постало озбиљан проблем, посебно за жене. Узнемиравање, претње и ширење лажних информација могу имати озбиљне последице на ментално здравље и безбедност појединаца. Платформе често нису довољно опремљене да се боре против ових појава, остављајући многе жене рањивима.
Када се говори о сврси употребе интернета разлике постоје, али оне немају везе са дигитализацијом и самим интернетом, каже ИТ консултат Владимир Лалошевић, додајући да је то слично као и прича о томе за шта се генерацијски користи интернет – различите генерације интернет користе за различите ствари.
“Кроз неке пројекте радили смо са млађим генерацијама на тему роботике, програмирања, употребе савремених технологија и на основу тога могу рећи да је све мања и мања разлика чак и у овом сегменту дигитализације, зато што млађе генерације не праве ту разлику у родним аспектима као што ми старији то гледамо, јер они су једноставно рођени са дигиталном технологијом и мислим да ће у наредних 10-20 година како се генерације буду смењивале, да ће родна неравноправност у пољу дигиталног света у потпуности нестати”, каже Лалошевић.
Када су у питању дигиталне вештине и обезовању у области информационо- комуникационих технологија, Лалошевић каже да су приметне промене.
“У свету пре короне та различитост је била поприлично велика, у свету после короне жене поприлично преузимају примат у коришћењу дигиталних технологија. Ми смо на такмичењу основаца под насловом “Знањем за будућност” које се организује под покровитељством Министарства просвете имали много екипа које су већински биле женске, слободно могу да кажем да су девојчице биле више заступљене у сфери програмирања и роботике. Опет кажем, модерне технологије омогућавају много лакши начин женама да раде такозване традиционалне мушке послове јер више нећете возити трактор, већ ћете га програмирати, неће се више возити камион, већ ће се камион програмирати, исто важи и за дронове и све друге технологије, тако да она класична “мушка” занимања врло лако прелазе у универзална занимања и то ће у будућности бити све израженије и више неће бити те разлике”.
Оно што је раније било предодређено да дечаци са татама уче технику, а маме са девојчицама уче неке кућне послове, тога више нема толико, каже Лалошевић, истичући да су преко телефона деци доступне бројне информације тако да аутоматски клинци уче оно што њих интересује и та разлика је све мање изражена, поготово на З генерацији, а тек ће бити код људи који ће доћи после њих. Тад разлика неће постојати, закључује он.
Промене у радном окружењу
Дигитализација такође мења начин на који радимо, а то има различите утицаје на полове. Рад на даљину пружа женама већу флексибилност, омогућавајући им да лакше ускладе професионалне и породичне обавезе. Међутим, у исто време, може доћи до перпетуирања традиционалних родних улога, где жене преузимају већину кућних и брига о деци, чак и док раде од куће.
Такође, дигиталне технологије омогућавају повезивање и умрежавање, што може помоћи женама да се организују, размењују искуства и заједнички се боре за своја права. Онлине кампање и друштвени покрети, попут #МеТоо или #ТимесУп, показали су како дигитализација може послужити као моћан алат за борбу против родне дискриминације и насиља.
“Ако говоримо о класичном дигиталном насиљу оно не бира жртву, могуће да су жене мало више томе изложене, али то вуче корене из претходног доба, али суштински дигитално насиље не бира и ту нема толиког тог родног јаза, а ја мислим да ће он бити и све мањи, Дигитални свет драстично мења однос мушкарац жена и мислим да нас изједначава у многим аспектима”.
У закључку се може рећи и да дигитални свет доприноси родној равноправности, каже Лалошевић, истичући да свака технологија може да се користи и позитивно и негативно, али ја говорим са становишта тренутне ситуације у Србији и кроз оно што смо ми закључили и кроз Унију послодаваца Војводине у оквиру коеј нам је секција за женско предузетништво најактивнија, највише има нових чланова, највише идеја даје, тако и кроз едукацију деце за употребу роботике, дронова, програмирања, јер су девојчице активне, оне дају идеје. Значи то више није она подела која је била мушко-женски послови. Ни инжењери нису више само мушкарци, већ има много жена инжењерки, пилоти нису више само мушкарци, већ имамо и жене које управљају авионима, сад све више и дорновима. У такмичењу у трци дронова имате буквално исти број мушкараца и жена, а то је нешто што можемо сматрати спортом будућности.
“У поређењу са земљама у окружењу генерално фале нека системска решења па би то све било много видљивије, много пријемчљивије и спуштено на неки ниво да се то користи у реланом смислу. А опет у односу на неке друге државе у Европи, а нарочито у свету се налазимо у средини са тенденцијом да идемо ка напретку, ка горе. Поново кажем млађе генерације то много боље користе, технологија унапређује друштво, ми смо се се као држава рецимо много брже трансформисали него неке друге чак и развијеније државе. Интересантно је да Немци и даље преферирају кеш, а да нордијске државе нове електронски новац, а код нас у Србији се тај електронски новац све више и више употребљава захваљујући млађим генерацијама, тако да суштински мислим да смо на добром путу да користимо предности дигиталне трансформације и дана нам друштво напредује у сфери једног родно- равноправног друштва”, закључује Лалошевић.
Да би се систем унапредио, сматра Лалошевић, неоходно је да се образовни систем промени. Девет од десет занимања у будућности биће везано за ИТ, а још увек је мали фонд часова у основним школама, сматра он, истичући да је потребно много више учења о томе и о техници, јер привреда и предузетништво то захтевају, а да и такве предмете треба увести у наставу.
Родни аспекти дигитализације су сложени и вишезначни. Док дигитализација пружа многе прилике за оснаживање жена и промовисање родне равноправности, она такође носи изазове који захтевају пажњу и деловање. Кључ успеха лежи у колективном напору да се осигура приступ технологији за све, да се елиминишу родни стереотипи и да се заштите права свих појединаца у дигиталном простору. Само тако можемо искористити пун потенцијал дигитализације и створити праведније и равноправније друштво.
Пројекат „Иста су нам права иако смо различити“ суфинансиран је од стране Општине Мајданпек. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно неизражавају ставове органа који је доделио средства.
