Извештавање о родној равноправности један је од кључних аспеката савременог новинарства, који игра значајну улогу у обликовању друштвеног мишљења и стереотипа о женама и мушкарцима. Како се медији одражавају на друштво, тако и начин на који жене и родна равноправност добијају медијско покривање може значајно утицати на напредак ка равноправности.
Медији су снажан канал за преношење идеја и вредности, али често одражавају друштвене предрасуде и патријархалне норме које могу негативно утицати на положај жена у друштву. Истовремено, медији могу бити и моћан алат у промоцији позитивних промена у погледу родне равноправности, ако се користе на прави начин.
Приказ жена у медијима
Историјски гледано, жене су често биле подређене у медијском извештавању, било да је реч о телевизији, новинама или интернету. Њихова улога је често била сведена на традиционалне патријархалне улоге – мајке, супруге, домаћице, сексуализовани објекти или жртве. Овакав начин приказивања жена у медијима чини их неинформисаним или лишеним могућности за пуноправно учешће у друштвеном, економском и политичком животу.
Неки од најчешћих стереотипа који се користе у медијским приказима жена укључују представљање жена као емоционалних, зависних и некомпетентних у поређењу са мушкарцима. Ови стереотипи понекад могу бити толико дубоко укорењени да се често не препознају као проблем. Истовремено, ако су жене приказане као лидерке или експерткиње, то се често ставља у контекст њихове лепоте или физичке привлачности, чиме се утиче на начин на који се њихов професионални рад и успех вреднују.
Женама у медијима може се бавити на два начина: Први је приказ жена у медијима са аспекта родне равноправности, а други о положају жена у новинарској професији.
Жене имају велику улогу у формирању и представљању различитих идеја јер су оне често у улози новинарки, водитељки, уредница, јавних личности. Ипак, суочавају се са многим препрекама као што су стереотипи, сексизам, недостатак заступљености или неједнокст у платама. И управо зато је важно говорити о овим темама, јер кроз равноправно представљање жена у медијима одражава се и њихов значај али и повећава њихов допринос друштву.
Милена Секулић је новинарка на Радију Сремац и каже да је прво питање са којим се сусреће па и од својих колега када треба да је најаве у програму да ли је она новинар или новинарка. „Ја сам новинарка и залажем се за родно сензибилан језик“; каже Божић.
Када су у питању промене по питању родне равноправности у медијима, она сматра да се времена мењају. „Мислим да у односу на претходних рецимо 10-15 година није се толико говорило о родној равноправности, а данас је то врло актуелна тема и води се рачуна о томе и инсистира се на томе. А када говоримо о Срему и новинарском животу више је новианрки него новинара. Мислим да јесмо равноправни, али оно што је приметно то је да су наши саговорници већином мушкарци. Дакле већи је број мушкараца него број жена који се појављују у медијима, свеједно да ли су то писани или електронски медији, новине или радио и телевизија, или пак портали. Сматрам да је то зато што их више има у јавном животу, него жена, а не неке селекције коју врше медији. У области јавног живота се жене нису избориле за своју позицију“.
Директорка једне друге локалне телевизије у Србији Татјана Међедовић каже да се обавезно води рачуна о родној равноправности, да се жене које обављају функцију градоначелнице, помоћнице, начелнице, директорке обавезно потписују у прилозима у женском роду.
„Све наше саговорнице уколико су директорке одређених установа потписујемо у женском роду. Када радимо анкету водимо рачуна да имамо подједнак број и мушкараца и жена и да буду различите старосне доби, јер мислимо да само тако можемо чути право мишљење, односно прави узорак. А сад да ли су баш сва занимања склона да буду родно равноправна, углавном ми се трудимо“, каже Међедовић. „Овом темом не бавимо се посебно као да имамо емисију на тему родне равноправности, али ако се нешто дешава на ту тему у граду, обавезно извештавамо“, додаје она.
Подаци о медијском извештавању
Статистике из различитих истраживања указују на неједнакости у медијском извештавању. Према извештају Медијског мониторинга Србије, 2023. године, у медијима Србије жене су представљене у 32% случајева у вези са политиком, економијом и друштвеним темама, док су мушкарци били присутни у 68% случајева. Поред тога, жене су у медијима чешће представљене у контексту породице, лепоте и моде, него у контексту лидерских позиција или професионалних достигнућа.
Слично томе, истраживања показују да су жене често подложне сексуализацији и објективацији у медијским садржајима, што је нарочито видљиво у рекламирању и телевизијским програмима. Ови уобичајени медијски обрасци могу имати дубоке последице на самопоштовање жена, али и на друштвену свест о женским правима и родној равноправности.
„Истраживања заиста кажу да се жене углавном представљају негативно, оне су углавном жртве, ретко кад се говори о неким успесима жена и позитивним примерима, на жалост. Али ми данас живимо у друштву у коме су медији добрим делом сензационалистички и они у ту сврху и користе жену. Код њих се жене представљају као неморалне, или жртве насиља, а ретко као жене које имају успех, добар бизнис. Ми смо на пример радили једну емисију на тему успеђних жена у бизнису. Конкретно наш медиј се бави поитивним примерима и стварима, не радимо сензационалистички. Гледамо да промовишемо примере добре праксе, а не негативне примере. Нисам оптимистичан да ће се слика жена у сензационалистичким медијима променити, јер они на томе зарађују. Проблем је што емисије где се прича позитивно нису претерано гледане или текстови читани, само ако је наслов сензационалистички, то привлачи читаоце“, рекао је Златко Марковиновић уредник једног портала из Крушевца.
Растући трендови
Међутим, постоји и значајан помак. Протеклих година, све више медија се опредељује за унапређење извештавања о родној равноправности и оснаживању жена у медијским садржајима. Један од најзначајнијих трендова је повећано учешће жена као новинарки, уредница и главних ликова у медијским продукцијама. Такође, постоји све више програмских садржаја који се баве темама попут насилног понашања, сексуалног узнемиравања и економске равноправности, што показује да медији могу бити кључни агент у промени друштвених норми.
Такође, расте број медијских кампања и иницијатива које се фокусирају на праву представљеност жена, борбу против родне дискриминације и заштиту женских права.
Медији имају кључну улогу у обликовању друштвеног мишљења о родној равноправности и улози жена у друштву. Међутим, и даље је присутна неједнакост у медијском представљању жена, што захтева континуирану едукацију, свест о проблемима и активну улогу новинара и медијских професионалаца у промени стереотипа и дискриминаторских образаца. Потребно је стварати медијско окружење које ће објективно и праведно приказивати жене, не само као објекте, већ као равноправне актерке у свим аспектима живота.
Пројекат „Иста су нам права иако смо различити“ суфинансиран је од стране Општине Мајданпек. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно неизражавају ставове органа који је доделио средства.
