Интернет навика или зависност: Клик по клик – изгубљен дан

У последњих неколико година време које проводимо на интернету нагло је порасло. Паметни телефони, друштвене мреже, онлајн садржаји и дигитални сервиси постали су саставни део свакодневног живота. Иако интернет доноси бројне предности — од брзог приступа информацијама до лакше комуникације — стручњаци све чешће упозоравају на последице прекомерне употребе. Да ли смо постали зависни од интернета и шта то значи за наше здравље, друштвени живот и продуктивност?

Према најновијим истраживањима, просечан корисник у Србији свакодневно проведе између 4 и 6 сати на интернету. Највише времена одлази на друштвене мреже, гледање видео садржаја, читање вести и комуникацију путем различитих апликација. Код младих, тај број често премашује и 8 сати дневно.

Време проведено испред екрана је време које се проводи користећи дигиталне уређаје као што су:

• таблет и рачунар: за школу, за игре, гледање видеа, претрагу интернета
• паметни телефони и таблети: за друштвене мреже, играње игрица, гледање видеа, слушање музике, учење, дописивање
• телевизори: гледање телевизијских канала, филмова, серија, ју тјуба
• играње на конзолама: играње игрица на уређајима као што су плеј стејшн, нинтендо и слично

Колико времена проводимо испред екрана дневно?

(истраживање спровео аутор међу ученицима 4. разреда основне школе)

Стручњаци истичу да постоји танка линија између корисне употребе интернета и зависности. „Када интернет почиње да утиче на сан, школске или радне обавезе, или односе са ближњима — онда говоримо о проблематичној употреби,“ сматрају психолози уз напомену да се код младих све чешће јављају симптоми анксиозности и несанице због прекомерног коришћења телефона.

Зашто је важно да планирамо време проведено испред екрана телефона, телевизора, рачунара?

Важно је планирати време које се проводи испред екрана, јер време проведено коришћењем дигиталних уређаја брзо пролази, па се лако проведе и по неколико сати дневно. Ограничено или контролисано време коришћења дигиталних уређаја је важно јер се тиме чува здравље, каже Милан Самарџија, ученик петог разреда основне школе.

„То смо учили у дигиталном свету, да превише гледања у екран шкоди мозгу и очима, исто тако може да се има лош сан, а и кад си превише на интернету онда имаш мање времена да се дружиш, да идеш напоље, да идеш на спорт, слушаш музику или нешто друго да радиш“, каже овај једанестогодишњак.

Стручњаци препоручују постављање граница — као што су „дигитални детокс“ периоди, искључивање нотификација, коришћење апликација за праћење времена проведеног на телефону и, пре свега, развијање навика ван дигиталног света. Шетња, читање, спорт и дружење лицем у лице, све су то начини да се смањи зависност од екрана.

„Родитељи имају могућност да уведу родитељски надзор, и да  тако контролишу колико деца проводе времена на интернету. А исто тако ја имам ограничење на пример да могу два сата да будем на телефону или таблету или да играм игрице и то је то“, каже Милан.

Такође, постоје и аплкације које могу да мере колико времена проводите на интернету, па чак и на који начин, тако да је и то један од видова спречавања дигиталне зависности.

Весна Самарџија

Пројекат „Кликни паметно, живи сигурно: Дигитални свет без опасности за децу и младе“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.