Заштита приватности на интернету: Зашто је важно пазити на своје податке?
У савременом дигиталном добу, интернет је постао неизоставни део свакодневног живота – користимо га за комуникацију, посао, куповину, образовање и забаву. Међутим, све чешће се поставља питање: шта се дешава са нашим личним подацима које остављамо на мрежи? Лични подаци, као што су име, адреса, број телефона, локација или чак навике у претраживању, представљају вредну имовину коју многе компаније и институције прикупљају, обрађују и понекад злоупотребљавају. Због тога је од суштинске важности разумети како да заштитимо своју приватност, ко све има приступ нашим подацима, као и зашто је анонимност на интернету важна за очување личне безбедности и дигиталних права.
Лични подаци су подаци о некој особи који су карактеристични само за ту особу и/или њихова комбинација према којима се та особа идентификује. Пре свега ту спадају јединствени матични број грађана, бројеви телефона, бројеви банковних рачуна, адреса, као и име и презиме, датум рођења, шифре на друштвеним мрежама и платформама.
Могућности за злоупотребу су огромне, зато је важно водити рачуна о заштити личних података.
НАЈЧЕШЋИ ВИДОВИ ЗЛОУПОТРЕБЕ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА:
Један од најчешћих начина злоупотребе личних података је крађа идентитета. Ово се дешава уколико људи своје личне податке остављају и објављују на интернету, нарочито ЈМБГ, адресу, број личне карте, слику банковне картице. Овакве податке и случајно не треба објављивати на интернету, јер у овом случају неко може чак и кредит да подигне на нечије име, да отвори фирму на нечије име или адресу, а без знања особе о којој се ради.
Други најчешћи вид преваре је такозвани фишинг. „Све су чешћа упозорења која стижу од различитих инстуција или фирми да не наседамо на одређене дописе или потраживања података о нама од стране наводно тих предузећа. Ја сам лично од више банака примио тај допис, као и од Поште, једном чак и од једне платформе за онлине куповину. Ту се ради о томе да траже да унесеш своје податке име, презиме, обавезно број картице и онда хакери искористе прилику и скину новце са рачуна“, каже Станиша Рајковић.
Важно је знати и да подаци остављени на разним сајтовима могу бити злоупотребљени тако што ће тај сајт на коме се оставе подаци, те исте податке, без знања и дозволе особе која је оставла своје личне податке продати неким трећим лицима, па тако се људи често питају како нека фирма има наш број телефона, или како нешто зна о нама. Зато не треба остављати податке на непровереним сајтовима, а многи сајтови и озбиљне фирме истичу да неће прослеђивати податке трећим лицима, што свакако представља вид заштите података.
Посебно треба бити опрезан при употреби дигиталних уређаја који прикупљају податке о нама, попут моблних телефона или сада све популарнијих паметних сатова. Одређене бесплатне мобилне апликације прикупљају податке о локацији корисника, контактима, позивима и активностима без јасног обавештења. Ти подаци се касније користе за циљано оглашавање или се продају трећим странама, често без знања корисника.
„Имам смарт сат, али га не користим, тачније не користим га онако како би требало у потпуности. Свиђа ми се та нова технологија, занимљиво ми је да имам анимиран екран, да видим разне податке на сату, али тај сат не повезујем са телефоном, јер уколико то радим, онда сам сигурна да апсолутно могу да ме прате и где сам и шта радим, и када сам кући и када нисам, и које здравствене тегобе имам, и са киме се дружим и још вероватно гомилу података о мени и мојој породици, што не желим да неко има приступ томе“, каже Јелена Чавор.
Такође није мали број случајева ни да се направе лажни профили на које се стави нечија слика и његови подаци, те та особа се наводно дописује са другима, објављује статусе и слично, а заправо иза тог профила стоји неко други. То се веома често дешава, а у том случају „праве“ особе када сазнају да имају отворен лажни профил, најчешће позову своје пријетеље и пратиоце да пријаве профил као лажан. Као превенција оваквој ситуацији је да садржаји које неко објављује на друштвеним мрежама буду доступни само пријетељима / пратиоцима, а не да буде подешено на „јавно“.
У свету у коме дигитална технологија игра све већу улогу у нашим животима, заштита приватности постаје једно од најважнијих питања савременог доба. Лични подаци су вредна и осетљива информација која лако може бити злоупотребљена ако нисмо опрезни. Зато је од кључне важности да корисници дигиталних уређаја и интернета буду информисани, да знају како да препознају ризике и да користе интернет одговорно.
Анонимност, пажљиво управљање подацима и разумевање ко све има приступ информацијама представљају основне кораке ка бољој дигиталној безбедности. Само ако сви заједно – појединци, школе, породице и институције – раде на подизању свести и едукацији, може се изградити безбедније интернет окружење за све кориснике, а посебно за младе.
Весна Самарџија
Пројекат „Кликни паметно, живи сигурно: Дигитални свет без опасности за децу и младе“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
