Дигитално детињство под притиском: Како интернет насиље и стална изложеност технологији утичу на ментално здравље младих

У времену када већина деце одраста са паметним телефонима у рукама, питање безбедности и менталног здравља младих у дигиталном окружењу постаје ургентније него икада. Према најновијем саопштењу Министарства унутрашњих послова Србије, чак 86 одсто деце користи интернет свакодневно, док 74 одсто има отворен профил на друштвеним мрежама — често без надзора одраслих.

Иза ових бројки крије се још алармантнији податак: свако треће дете у Србији имало је негативно искуство на интернету. Било да се ради о вршњачком насиљу, контактима са непознатим особама, дељењу непримереног садржаја или сајбер злостављању, јасно је да дигитални свет са собом носи озбиљне психолошке ризике.

Психолошке последице дигиталног притиска

Стална повезаност са мрежама и платформама често доноси и стални притисак – да се буде прихваћен, да се изгледа савршено, да се одговори на поруке одмах, да се не пропусти ниједан тренутак. За тинејџере, чији се идентитет још увек формира, оваква изложеност може имати озбиљне последице.

 „Деца и адолесценти који су стално изложени интернету чешће показују знаке анксиозности, депресије и поремећаја спавања. Посебно су рањиви када су изложени вршњачком насиљу на мрежи, које често остаје невидљиво родитељима и наставницима“, упозоравају психолози.

Дигитално насиље – невидљиви предатор

Служба за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Србије бележи забрињавајуће податке: током 2025. године ухапшено је 30 особа због сексуалне експлоатације деце, а у међународним акцијама срушена је чак и једна од највећих светских педофилских платформи – Kidflix. Иако овај податак говори о успешном раду институција, он такође сведочи о озбиљности проблема.

МУП у саопштењу наглашава да свакодневно ради на идентификацији и хапшењу онлајн предатора, али и на превенцији кроз сарадњу са Националним контакт центром и међународним партнерима. Ипак, поручују – најважнија заштита долази од родитеља.

Родитељи на првој линији

Дигитална безбедност није само техничко питање – то је и питање односа, поверења и едукације.

МУП саветује родитеље да:

• Постављају правила заједно са децом

• Редовно разговарају о онлајн пријатељима и искуствима

• Препознају промене у понашању

• Буду добар пример употребе технологије

„Деца можда виде само екран, али иза тог екрана мора да стоји мрежа подршке, пажње и љубави“, поручује се у саопштењу.

Како даље?

Стручњаци предлажу интеграцију дигиталне писмености и емоционалне интелигенције у школски систем, као и бољу доступност психолошке помоћи за младе. Такође, друштвене мреже морају преузети већу одговорност у препознавању и уклањању садржаја који штети менталном здрављу младих корисника.

Интернет може бити дивно место за учење и дружење – али само ако се користи одговорно, пажљиво и уз сталну едукацију. Ментално здравље деце мора постати приоритет у сваком разговору о дигиталном друштву.

Извор/ МУП РС

Весна Самарџија

Пројекат „Кликни паметно, живи сигурно: Дигитални свет без опасности за децу и младе“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.