Библиотека „Центар за културу“ Кладово приређује промоцију прве књиге Драгане Ђорђевић из Текије под називом „Време у успоменама“.
Књижевни сусрет ће бити организован у петак, 3. новембра 2023. у 18.00 часова у просторијама Месне заједнице насеља Текија.
Издвајамо из рецензије Дане Мандић Поповић
ПУТОПИСНА ПОЕЗИЈА
Обишли смо добар део планете, застали где треба, расплакали се или насмејали од срца са Драганом Ђорђевић. Она прескаче векове као да игра школице и увлачи нас у времеплов, насмејана. Наоружана фото-апаратом и “чизмама скитаљкама”, посматра свет, тумачи га и не осуђује.Замишљена и радознала, у ранцу носи све своје са собом. И онда плеше са Зорбом или са ловцима наводи дунавске бродице, уз ловачке приче с брковима.
Она воли реку, море, планину, извор, јутра, заласке и сва годишња доба и све то воли њу.
У Текији, у њеној кући, у собичку те куће постоји лампа – глобус, која светлећи разгони мрак свакодневнице. Кад га списатељица заврти , малецни простор постаје свет у боји и тада нам она дарује сетне, смешне, узбудљиве и опасн авантуристичке приче. Све их започиње и све завршава држећи за руку оног што има све одговоре. Са њим је испратила једно острво и једну варош.
И куд год да крене, Драгану сви путеви воде ка Дунаву….
У Истанбулу се заљубљује у здање велико као планета и говори да је “људска таштина у историји узроковала много зла остављајући нам и много лепоте”.
Обилазећи Јонска острва, речи и слике плаво-белог хоризонта урамљује музиком таласа и сиртакија.
Тамо где је баба звиждуцима разговарала са змијама, испија кафу, хладећи стопала у Бледерији, да би се потом завукла у пећину и растерала мишеве “невуханске”. И ту, код манастира Вратна, помолила се за престанак лудила космичких димензија и каже: “Хоћу да оку , под трепавицама, сачувам лепоту овог сунчаног јутра”.
Хоће Драгана и јесен да пренесе на фотографије и опише их бојама свог ока, док јој меланхолични облаци помажу да мање буде зебна у ово доба привремене смрти, док “падају јабуке са отежалих грана” јер је преродило.
О, капетане, мој капетане. Са твог брега широко је и далеко је и дивно је. Капетан Миша, оснивач Првог паробродског друштва, чува све тајне Његовог величанства Дунава, Казана, стена, видоковаца и оних не(обичних) људи жељних љубави на свакој обали.
